MAROKANSKI KANARINAC FLAUTAS!......

PEVAC IZ KAZABLANKE

U Maroku, kao i u svim mediteranskim zemljama, tradicija drzanja ptica zbog peva veoma je duga. Skoro svaku radnju marokanskih trgovaca i zanatlija u stara vremena ispunjavao je pev cesljugara(stiglica), zelendura(krengle), konopljara(anefle), a tradicija drzanja tih ptica iz prirode opstala je do danas, pogotovu cesljugara podvrste carduelis carduelis parva, koji naseljavaju prostore Mediterana. Domestificirani kanarinci prvi put su pristigli u Maroko 1912. godine i naravno bili su rado prihvaceni od ljubitelja ptica. Pedesetih godina dvadesetog veka grupa odgajivaca u raznim delovima Maroka otpocela je skolovanje mladih kanarinaca nametanjem peva drugih ptica, jer su uocili da su kanarinci odlicni imitatori. Pionira u ovom poslu bilo je vise, a cesdesetih godina dvadesetog veka odgajivac iz Kazablanke Abdellah el Haddaoui po ideji starog selekcionara marokanskih pevaca El Haj el Miloudi-ja je napravio prvi tonski zapis sa pozeljnom pesmom njihovih kanarinaca pesme. U njoj su preovladavale odabrane ture slavuja koje nalikuju flautama, ili sviralama, te su i kanarinci nazvani flautasi(flawta u orginalu). U nekim drugim gradovima Maroka, kao sto su Meknes, Fes, Rabat, ljubitelji peva kanarinaca takodje su im skolovanjem nametali pev drugih ptica, a neki od njih preferirali su ka prelepim melodijam(turama) iz pesme seve i senice. Zajednickim dogovorom svih marokanskih odgajivaca koji su zaceli stvaranje rase, marokanskih kanarinaca flautasa, nepravljen je objedinjeni, jedinstven standard njihove pesme, koji prakticno vazi i danas. Nesumnjivo je da je u procesu stvaranja marokanskih “flawta” kanarinaca u ukrstanjima presudnu ulogu odigrao belgijski malino kanarinac pesme, ali korisceni su i nemacki roleri, po nekim autorima u manjoj meri i spanski timbrado kanarinci, te prvi pristigli kanarinci nedefinisane rase, koji su bili talentovani za imitiranje peva drugih ptica.
Karakteristike peva marokanskih kanarinaca flautasa
Standardom obuhvacene melodije su odabrane ture malino kanarinaca, koje vuku korene iz peva slavuja, ali kako kazu Marokanci flautasto otpevane i to su: flawta bellen( u orginalu tbait-tbait -zvona), flawta tjokken( u orginalu pio-pio -cokot) i flawta tjokkenroll( u orginalu sanassel –rolujuci cokot), flawta staltonen(u orginalu nwoques -metalni zvuk), flawta woeten( u orginalu twatwet-zavijanje),flawta fluiten( u oprginalu nunante -flaute, svirale) i flawta schokkel( u orginalu laamiriate -smejanje), te ture drugih ptica: ipon-ipon, goudi-goudi, msqui-msqui i rbbi-rbbi. Moram reci da “flawta” kanarinci zaista lepo pevaju, pesme im je veoma orginalana, ispunjena mnostvom teskih flautastih tura kojih neretko ima po dvadesetak i koje su izuzetno prijatne za ljudsko uho. Pev im mora biti harmonican, jasan, maltene tako da se svaka tura moze izgovoriti ljudskim glasom kombinovanjem samoglasnika i suglasnika. Dobar “flawta” kanarinac je odlican imitator, dobar improvizator jer redposled tura u njegovom pevu skoro nikad nije isti, a nekad pevaju celu pesmu u kontinuitetu, ali nekad i sa prekidima i ponovnim vracanjem na neke melodije, s tim da zapoceta tura mora biti uvek otpevana u celosti. Pozeljno je da im ritam peva bude sto sporiji i sa sto vise ponavljanja slogova iz kojih se satoji tura pri pevu, a dobre ptice to u izvo|enju ture ucine i 15-20 puta. Glas im je dubok, sladak, kristalno cist, bez ikakvih ostrina u pevu, bez uobicajenih nepozeljnih tura u pevu kanarinaca, ali i bez kotrljajuce ture knor(grlanje), koja je karkateristicna i pozeljna za malino, a posebno za roler kanarince peva, a nisu pozeljne ni klasicne rolujuce ture uslovno receno “obicnih” kanarinaca. Iz navedenog se vidi da su zahtevi peva za marokanske flautase veoma strogi, medjutim postignut je visok nivo zahtevanog peva zahvaljujuci dugogodisnjoj, upornoj i pravilnoj selekciji. Bilo je nekakvih padova i lutanja pri samoj selekciji i ukrstanjima, a posebno kada su neki odgajivaci pokusali pevacima popraviti boju ukrstajuci ih sa kanarincima boje, od cega se na srecu odmah odustalo zbog drasticnog pada kvaliteta pesme. “Flawta” kanarinci su elegantene, robusne, ptice solidne duzine koja se krece od 15-17cm, a obojenost im moze biti samo zuta, bela, sarena(zeleno-zuta ili sivo-bela), zelena i siva. Zahvaljujuci sve boljoj organizaciji takmicnja u pesmi, na identican nacin kao i kod priznatih rasa kanarinaca peva, Marokanci su uspeli da pokrenu neku pocetnu incijativu kod C.O.M.-a za priznavanje njihovih kanarinaca flautasa.
Skolovanje i trening
Skolovanje mladih muzjaka u pocetku selekcije islo je iskljucivo uz pomoc tonskih zapisa pozeljne, standardne pesme, a praktikovalo se formiranje malih grupa od 5-10 kanarinaca koji su drzani u polumraku i mraku, da bi bolje pratili i zapamtili pesmu koja im je pustana tada dostupnim magnetofonima. Danas, kada je postignuta ujednacenost u pevu i glasu marokanskih flautasa, mnogi odgajivaci skoluju mlade muzjake i uz pomoc najboljih pevaca, ucitelja. Trening za takmicenja je isti kao i za ostale rase kanarinaca pesme, s tim da se pri formiranju kolekcije od cetiri ptice ona satavlja samo po harmonicnosti peva, a boja ne igra nikavu ulogu u tome, te sve cetiri ptice koje cine kolekciju mogu biti razlicite obojenosti.
Zahvaljujuci dobroj selekciji gde su koriscene zenke ciji su ocevi i dedovi savreseni pevaci, a muzjaci odlicni po pesmi i pevackom poreklu, linijskim parenjem dobijene su kvalitene muske i zenske linije marokanskih flautasa, koje su dale homogenost i zeljeni kvalitet pevanja. Zbog toga je pozeljan glas kod “flawta” kanarinaca vec nasledan, pesma sve ujednacenija, uniformana i pitanje vrmena je ka ce i ona biti nasledna, te su Marokanci na dobrom putu da postanu cetvrta nacija u svetu koja ce uspeti da zvanicno ima svoju rasu kanarinaca peva.




Tekst preuzet sa interneta