NIŠKI BELOREPI VISOKOLETAČ!!!!...

Niški belorepi visokoletač

Postojbina: Niš

Opšti izgled: Srednjeg je stasa, dobro razvijen, elegantnih linija, izraženih refleksa, dobro operjan, sa bogatom kapom.

Glava: Okrugla, duguljasta, sa širokim i blago ispupčenim čelom. Gledajući sa gornje strane, sa kljunom i ćubom, izgled glave je oblika romba. Imaju kapu od uha do uha ukrašenu sa dva cveta sa strane.

Oči: Krupne, tamne boje. Očni okviri dvostruki i glatki, bele boje .

Kljun: Srednje dužine, deblji i širi, s gornje strane blago povijen na vrhu, bele je boje. Kod crno belih, kljun sa gornje strane može biti tamne boje.

Vrat: Srednje dužine. Izdiže se vertikalno iznad prsa, a prema glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak.

Prsa: Široka, malo ispupčena i zaobljena.

Leđa: Široka, blago zaobljena, malo nagnuta prema repu.

Krila: Prilično duga, jaka, dobro složena, priljubljena uz telo, leže na repu, krađa su od repa

Rep: Dugačak s (12-16) širokih pera, koja se u letu šire u lepezu.

Noge: Srednje dužine, snažne, neoperjane, crvene boje. Boja noktiju je u korelaciji sa bojom kljuna.

Perje: Sjajno, čvrsto, dobro prileže.

Boje i šare: Belorepci se uzgajaju u svim bojama, a bele boje su im glava, prednji deo kape, portikla, letna pera, zadnji deo leđa, rep, a ponekad i butine. Boje su intenzivne, sa metalnim prelivima na vratu i grudima.

GREŠKE

Niski ili linijski let, izlaženje iz vidljivog radijusa leta, prevrtanje, nasedanje ili pikiranje iz visa i izdvajanje iz jata, nedovoljna dužina leta. Neskladna figura tela. Visok, kratak, glava prevelika, mala ravna i jako izdužena, ulegnuto i usko čelo, nepravilna ćuba (polubela, bela, priljubljena, kockasta, uvrnuta), žute i crvene oči (uski okviri, naborani i crveni), kljun tanak i dug ili suviše kratak i debeo, zatim šaren, dug i tanak vrat, uske i viseće grudi, mlitava i viseća krila (beli kočani, krežava krila), rep rastrešen, lepezast, dvojno pero, noge visoke i operjane, raznobojni nokti, neintenzivne boje i nepravilne šare.

OCENJIVANJE

Opšti utisak- držanje tela - glava - čelo -kapa - oči -; kljun -boja kljuna- krila i rep -vrat-noge-boje i šare.
-------------------------------------------------------------------
Ovo je stari standard, koji vazi a koji zahteva izmene i radi se na tome

Odlicno prijatelju, a sada stavi neku slicicu

Ajde da ja pocnem sa slikama. Vlado prijatelju moj nadam se da neces zameriti jer bi tebi ta cast trebala da pripadne.

Cekal - (crno - beli)




Kazal - (crveno - beli)



Kanalija - (zuto - beli)



E sada ti postavljaj neke novije slicice

par kanalija



u letu



kazal napada



udario vrbopuc



uzivanje




neki se baš namestili za slikanje



kanalija i mavika




Rale nadam se da su dobre slike za početak, ovo sam danas slikao , pa dok sam odabrao šta da postavim , ipak je ovo premijera.

Bravo majstore, ostao sam bez teksta. Slike su ti prelepe a o golubovima i da ne govorim. Ovo je vrh vrhova.

Hvala Rajko, ali mislim da mogu biti i slike i golubovi mnogo bolji, samo treba dosta rada i strpljenja.

?

Odlicne slike Vaso, prijatelju moj. A i lepe ti slike u Zovu. Pa ti si covece medijska zvezda . Samo tako nastavi. Zelim ti sve najlepse pre svega u zivotu a zatim u odgoju i izvodjenju tvojih lepotana

Ovo je text iz zova sa Vasom u glavnoj ulozi , članak je napisao Nebojša Atanasijević.

Pisem vec duze o golubovima, rasnoj zivini i pticam za mnoge casopise(preko 300 tekstova sam objavio kod nas a i van nase zemlje), gajim niske standard(jedan sam od autora standarda ove rase) i niske belorepe, pa mi se dopala polemika o njima, tragao samo njihovom istorijatu, konsultovao se sa g-dinom Josipom Pekanovićem o tome i obuhvatio u tekstu i zanimanje za ovu rasu jednog mladog odgajivaca iz Vranja koji je i na vasem forumu slao slike svojih belorepaca.

MLADI ČUVAR TRADICIJE


Braća blizanci Predrag i Nenad Nikolić iz Vranja, ili Pecko i Necko kako ih svi znaju, od svoje sedme godine su počeli da se interesuju za golubove i da ih gaje. Dugo godina su selekcionisali niške standard letače samo u plavoj i srebrnoj(silver) boji, a smatra se da su u periodu između 1978. – 1986. god. imali i najbolje jato tih golubova u Srbiji. Nakon toga su prekinuli sa golubarenjem, ali pre tri, četiri godine mlađi član porodice, dvadeset jednogodišnji student ekonomije Vasilije Nikolić, Nenadov sin, je ponovo krenuo sa odgojem sitnih životinja i tako nastavio porodičnu tradiciju. Mali vrt ispred kuće, Nenad, koji se iz hobija bavi obradom drveta, pretvorio je u pravi mali raj. Oko fontane od prirodnog kamena, Nenad je sam od oblica i drveta obrađenog na razne maštovite načine, napravio mnoštvo kaveza, koji više liče na kućice iz bajki, za razne vrste evropskih zeba. U jedan poveći kavez sa prirodnim šupljim stablim smešten je par veverica i očekuju siguran podmladak od njih, jer i one potiču od nekog odgajivača i nisu otrgnute iz prirode. Čim se Vasilije oglasi one se pojavljuju iz svoje kućice ili šupljeg stabla, dolaze na njegovu ruku, gde ih čekaju orasi.
Kada su ovaj deo dvorišta uredili njihov kum, nažalost pokojni, Srboljub Ilić, jedan od najčuvenijih golubara iz Vranja, Vasiliju je poklonio nekoliko pari “belorepaca”(niških belorepih visokoletača). To ih je podstaklo da za njih urede prostor na jedan orginalan “vranjanski” način. Belorepci su golubovi koji se u Vranju vrlo dugo gaje, mnogi smatraju da su za njihovo usavršavanje najzaslužniji stari vranjski golubari, danas ih je sve manje, a u Vranju u nešto većem broju ih poseduje svega nekoliko odgajivača. Zbog toga je Vasilije dao ideju ocu da i golubarnik za staru rasu bude izrađen u starom vranjskom(turskom) stilu. Izradili su drveni trem sa ćeramidama, vidljivim drvenim gredama na plafonu, ogradom od drveta u starom stilu i velikim drvenim kapacima za zatvaranje, pa su ga onda ukrasili starim, maltene etnografskim predmetima, tako da meni ovaj deo njihovog dvorišta liči na neki od mnogih tremova koje je u svojim knjigama opisivao Borisav Stanković. U podnožju trema je prostor za belorepce, a mreža je napravljena tako da dodiruje prednji deo trema i oslanja se na prostor za odmor u njemu. Samo uživanje na tremu upotpunjeno je pogledom na jato belorepaca, koje često i puštaju kako bi im oni veselim lupanjem krila upotpunuli zadovoljstvo.
Vasilije, iako mlad, izabrao je jednu dosta zahtevnu, staru rasu golubova za uzgoj i sledeći porodičnu tradiciju rešio je da napravi rigoroznu selekciju. Ima oko tridest pari belorepaca u svim bojama, prošle godine je imao dosta mladih, ali je za dalju reprodukciju ostavio samo osam komada. Kaže da će istrajati u tome jer lepota objekta u kome gaji golubove prosto sama potražuje vrhunske primerke starih belorepaca.
Inače niški belorepi visokoletači su u našim standardima opisani kao podtip niških visokoletača, što je potpuno pogrešno jer se radi o sasvim različitim rasama po obliku glave, veličini kljuna, kapi, rasporedu boja i sl. Kod belorepaca je u beloj boji rep u celosti, letna krilna pera, stomak, zadnji deo leđa, glava sa prednjim delom kape i portikla koja se pravilno spušta od vrata ka grudima, a ostali delovi su u nekoj od boja. Kapa je široka, bogata i na krajevima sa zadnje strane, bočno gledano ima pravilne, simetrične cvetove. Kljun je srednje dug, srednje debeo a na njega nasedaju ne mnogo izražene bele nozdrve. Oči bi trebalo da su tamne, mada se često javljaju primerci sa jednim tamnim, a drugim okom koje je svetlije(čakarost), što je mana. Složenost crteža, kontrast bele i neke od boja se ne dobija lako te su prilično zahtevni golubovi za selekciju, mada se odlično razmnožavaju, vitalni su i odlični kao roditelji. Solidno lete ako se puštaju(mogu i preko 6-7 sati, najčešće 3-4 sata), a posebno su dobri u lupanju krilima. Nazivi boja u Vranju, Nišu su i danas turski a navešću ih kao takve: crno bela-čekal, crveno bela – kazal,žuto bela – kanalija, sivo bela – mavija(ovo je međuboja žute i crne), izbledela crvena sa prugam u kombinaciji sa belom – perulija, kovano crvena u kombinaciji sa belom – mlinarci i plavo prugasti - beli su izuzetno retki, gotovo nestali, kao uostalom perulije i mlinarci. Danas su belorepci retki, takoređi izumiru i gaje ih malobrojni uglavnom stariji golubari u Vranju, izuzimajući Vasilija, Nišu, mogu se naći u Timočkoj Krajini, a ima ih i poneki pojedinac u centralnoj Srbiji. Ono na čemu bih se zadržao je njihovo nejasno poreklo i vezanost u odgoju za grad Niš, Vranje, gde su se ranije masovno odgajali, a praktično da na tom prostoru nije bilo golubara koji ih nije posedovao uz niške visokoletače ili je pak držao samo njih. U svim zapisima o njima, standardima, člancima piše da “belorepcu” potiču od turskih rasa, uglavnom prevrtača koje su Turci doneli, držali skoro pet vekova pogotovu u južnim delovima Srbije. Nikakav valjan dokaz, a pogotovu pisan ne postoji, mada se za niške visokoletače može sa sigurnošću se reći da potiču od turskih izumrlih mohamedanskih golubova čiji crteži postoje i sličnost je evidentna. Ali ovde se radi o sasvim različitoj rasi od niških visokoletača što ponovo potenciram, te belorepci sigurno ne potiču od ovih golubova. Po onome što sam saznao od starih, uglavnom već pokojnih golubara iz Vranja je da su Turci po pričanju u fazi povlačenja na ovim prostorima ostavili svoje uglavnom crvene i crne prevrtače belih repova, što je sigurno tačno jer oni i danas odgajaju masovno više vrsta prevrtača i vrtača uprvo navedenih boja, o kojima ću komentar dati kasnije. Postoji priča da je u jednom selu kraj Vranja neki turski beg pri povlačenju ostavio ogromno jato prevrtača isključivo crvenih sa belim repovima, ali to ničim nije dokumentovano. Me|utim pažljivo, danas proučavajući, gotovo svaku tursku rasu golubova, a posebno one čiji je rep u beloj boji uočio sam da oni osim belog repa i intenzivne crvene ili crne boje u kombinaciji sa njim, sa našim belorepcima nemaju nikakve sličnosti ni po izgledu ni po načinu letenja. Pre svega svi turski belorepi prevrtači ili vrtači su golubovi bez kape(maznoglavi su), mnogo dužeg i tanjeg kljuna, sa manje okruglom glavom od naših belorepaca koji su mnogo prefinjenijeg izgleda, pre svega zbog velike, elegantne kape sa bočnim cvetovima. Oni su za razliku od turskih, po boji sličnih rasa vrtača ili prevrtača, tipični visokoletači, mada ima primeraka koji retko nasedaju na rep , pa i prevrnu, a takvih golubova ranije je bilo više nego danas, što ipak ukazuje o vezi sa turskim belorepim prevrtačima. Kod naših belorepaca ponekad se javi i blaga čarapost na nogama, što je nepoželjna osobina, a možda i to ukazuje na neku vezu sa prevrtačima iz Turske, od kojih su neki čarapasti. Zanimljivo je da danas jedna rasa turskih prevrtača u intenzivno crvenoj i ređe crnoj boji sa belim repom, a nekad i letnim perima nosi naziv čakal( njih mnogi smatraju samo podvarijetetom prastarih Bursa rolera,što je potpuno ispravnio na osnovu izgleda), gotovo istovetan nazivu za crno belu boju belorepaca u Vranju, mada to ništa ne dokazuje. Sličnu obojenost sa našim belorepcima imaju turski duneci, gotovo istovetnu, međutim ostale karakteristike ovih golubova su drastično različite. Navešću još jednu tursku rasu prevrtača koja ima belo obojen rep kombinovan sa isključivo intenzivno crnom bojom tela – Bursa prevrtače (rolere), a oni često imaju bela letna pera a neki primerci male bele jagode ili portikle na vratu, međutim oni su veoma dugokljuni, prevrću(roluju) i imaju mnogo bolje letačke osobine od naših golubova. O istorijatu ove rase Kara Timurtas, po statusu vezir od 1389. godine piše iste godine o Bursa prevrtačima i navodi da su držani u doba sultana Padashaha i Murata 1(1362.-1389.), te da su upravo nakon Kosovske bitke prispeli na prostore Balkana. Ovaj podatak je dat na zvaničnom sajtu koji opisuje sve turske rase golubova, a ujedno se potvrđuje da se Bursa roleri u gradu Bursi gaje sigurno više od 600 godina. Međutim potpuno je nejasno šta je ukrštano na prostoru Vranja i Niša u periodu pod Turcima ili nakon toga sa zaostalim turskim golubovima, od kojih je verovatno usađena boja, da bi se dobila široka, bujna kapa i manji kljun kod naših belorepaca. Da li su Turci nakon pohoda na Beč u južnu Srbiju doneli neku ugarsku rasu širokokapih golubova, ili možda trgovačkim kanalima neke golubove širokih kapa iz Rusije, tajna je, kao i to da li su oni sa njima započeli ukrštanja ili možda lokalno stanovništvo, mada je prva predpostavka verovatnija. O ovome sam se konsultovao sa doajenom i najboljim poznavaocem našeg golubarstva g-dinom Josipom Pekanovićem, a i on smatra da je ovakva predpostavka verovatno vrlo moguća. Još nešto me navodi na ovo, pre svega pojava da po neki naš belorepac, pogotovu oni iz starijeg doba, ponekad ima obojeni badem na čelu,što je odlika mnogih širokokapih mađarskih , današnjih rasa golubova, uglavnom kraćeg kljuna, od kojih se mnogi gaje u srcastoj boji(kombinacija neke od boja i bele). Na pisanje o ovome podstakao me je jedan naš internet forum o golubovima, gde sam naišao na polemiku o poreklu i niškim belorepcima, njihovim istorijatu i sl., sa puno nedoumica o tome, pa je prilika da ovaj tekst podstakne nekog ko možda zna nešto tačnije o ovoj našoj, staroj, prelepoj rasi da sve ovo dopuni i razjasni.


NEBOJŠA ANTANASIJEVIĆ

Pa lep tekst iz zeZova . Evo slike belorepaca koje sam kupio od Vase. Juce stigle. Covek je vise nego korektan a ja prezadovoljan golubovima

Kanalija koji ce biti uparen sa mavikom sa donje slike. Ptice su malo nesredjene i umorne od puta tek izvadjene iz transportne kutije koja se ista tj kutija vidi



Mavika koja ce biti uparena sa kanalijom sa gornje slike



Kanalija 2. E za njega nemam zenku. Smetnuo sam s` uma pa moram da mu nabavim da ne ostane jadan neizzivljen



A ova bi mu legla ko budali samar. A Vaso sta kazes? Od cega ti je ova zenka prijatelju?

no coment

I par koji se pogodio se nikad ne menja, ali ne nas uvek svrbi g..........a.

Pa ja Vlado ne menjam par samo trazim zenku za drugog muzjaka, ovog sa crnom alkom. Prvi par mi je kanalija sa prve slike i mavika sa druge slike. I Vaso nije samo belorepac takav nego i covek. Dok ne promeni 2,3 zenke nista od dobrog parenja.

Rajko skapirao sam sta si hteo da kazes, nego sam se nadovezo na sve ovo i da ukazem na moguce greske koje ponekad cinimo.

Zdravo svima!

Drago mi je da se na velikom broju foruma pokrece tema posvecena belorepcima...i da se sve vise ljudi ineresuje za ovu nasu autohtonu rasu...

Inace, posto sam nov evo i da se predstavim (mada me vecina odavede vec poznaje): Mladen Cvetkovic, Bela Palanka, Jugoistocna Srbija, golubove drzim vec 20 godina i tokom celog svog zivota drzao sam rase koje su potekle iz Nisa i okoline...

Sada drzim Niske belorepe visokoletace (u skoro svim priznatim varijetetima) i Niske visokoletace ( iskljucivo u beloj boji)...

Neke od golubova mozete da vidite na ovom forumu na slikama koje je postavio Rale KG!

Pozdrav,

Mladen

Dobro dosao Mladene na forum. Pozdravljam te u ime administracije a pre svega kao licnog prijatelja. Ljudi kao ti, sa tvojim znanjem i iskustvom su nam potrebni na forumu. Zamolio bih te samo da se predstavis clanovima foruma u temu obavezno upoznavanje (to ti je odma na pocetku cim udjes na forum ispod teme Pravila foruma). Nadam se da ces da doprineses radu foruma i preneses svoje iskustvo. Veliki, prijateljski pozdrav

Evo još jednog članka iz zov-a o belorepcima koji je napisao Nebojša Atanasijević.



Zamalo nestala rasa
Iskustva odgajivača


Mladi prugasti belorepi

Piše: Nebojša Anatnasijević
Više puta sam pisao o niškom belorepom visokoletaču, kako bi za ovu našu staru, prekrasnu rasu golubova, zainteresovao više ljudi da ih odgajaju, jer ih je sve manje. Nisam usamljen u ovome, jer je istim putem, ali preko interneta, krenuo i student iz Niša, Vladimir Petrović, u čijoj se porodici "belorepci" odgajaju već četvrtu generaciju. Zahvaljujući Vladimiru, niški belorepi visokoletači bili su rasa meseca januara za 2008. godinu, na međunarodnom sajtu, gde se na engleskom jeziku prezentuju najređe rase golubova iz celog sveta.
"Belorepci" su rasa golubova koji se dugo i tradicionalno gaje u mom gradu, Vranju. I ja sam ih često posedovao, a poslednjih godina ih intenzivno gajim. Smatrao sam da dosta o njima znam, a onda sam otkrio i zainteresovao se za jedan gotovo potpuno nestali varijetet njihovih boja. Znao sam i mnogo ranije da pored klasičnih boja crne, crvene, žute i vuga, postoje "belorepci" sa krilnim prugama.

Poreklo i genetika
Pre podosta godina posedovao sam dva takva mužjaka, ali pareći ih sa ženkama uobičajenih boja, nikad nisam dobio mlado sa prugama. Tada tome nisam pridavao poseban značaj, niti sam se potrudio, a ni znao da proučim naslednost te boje. Takve golubove u Vranju je, pre mnogo godina, držala poznata golubarska porodica Crninči. Danas neki od njih nisu živi, drugi su u Nemačkoj, tako da sam smatrao da je ta stara loza prugastih belorepih golubova nestala.
Međutim, pre dve godine, prijatelj Miroslav Spasić, koji odgaja "belorepce" u crnoj i vuga boji, uspeo je da dođe do jednog mužjaka plavo prugaste boje, koji je po poreklu direktno od starih belorepih Crninčevih golubova.
Iste sezone, uparuje ga sa ženkom prljavo crne boje. Na sreću, izvodi jednog plavo prugastog mužjaka i dve silver prugaste ženke, od kojih je jedna stradala, a drugu je poklonio meni. Naredne godine stara crna ženka, koja je dala prugaste, i po mojoj pretpostavci bila nosilac te boje, strada, a parenjem prugastih sa golubovima uobičajenih boja, ne dobijamo ni jedno prugasto mlado. Pošto me zanima genetika, a sve tipove nasleđivanja pažljivo sam proučio pišući o mutacijama ptica (dosta toga i praktično primenjujem), zaključio sam da se prugasta boja kod "belorepaca" nasleđuje recesivno. Na to me navodi i staro sećanje da od dva prugasta mužjaka nikad nisam dobio direktno mlado sa krilnim prugama. Tek ovo me je nateralo da se više zauzmem, kako bi gotovo izgubljeni varijetet sa prugama u krilima kod "belorepaca" bio sačuvan.

Očuvanje varijeteta
Uspeo sam da saznam da jedan golubar u Vranju, Miroljub Jovanović, poseduje malo jato orginal prugastih "belorepaca", stare navedene loze, koje godinama ljubomorno čuva. Osim njega, niko ih ne poseduje. Zbog dugogodišnjeg parenja u srodstvu i neukrštanja sa drugim bojama, golubovi su mu nešto sitniji, ali su izuzetan genetski potencijal da se povrati nešto što iščezava.
Dobio sam od njega jednog starog žuto prugastog mužjaka, orginal stare linije, i jedno mlado silver prugasto, sa manjom greškom u crtežu, koje će poslužiti za dalja ukrštanja. Odmah sam, iako je već otpočinjao period mitarenja golubova, upario novodobijenog žuto prugastog mužjaka sa svojom silver prugastom ženkom. Trud je urodio plodom, jer su očuvali dva vrlo solidna prugasta belorepa golupčića, koji obećavaju da
će po kvalitetu daleko nadmašiti roditelje, jer zasigurno imaju mnogo pravilniji crtež.
Uz nekoliko mladih, dobijenih od prugastih, i uobičajenih, koje posedujemo Miroslav Spasić i ja, a uz pretpostavku da su nosici prugaste boje, dogodine ću tačno utvrditi da li je prugasta boja kod "belorepaca" samo recesivno nasledna. U to sam siguran, ali ne i da li je vezana za pol, mada mislim da nije. Po izgledu mladih dobijenih od prugastih i "običnih" boja, uočavam razređenje u boji štitova i blago naziranje pruga, tako da sam siguran da su genski nosioci prugaste boje.
Zainteresovao sam odgajivače "belorepaca" iz Niša, Bele Palanke, za prugaste belorepe, a u jednom selu kraj Niša, otkrili smo još jednu plavo prugastu belorepu ženku. Po mojim saznanjima, niških belorepih visokoletača, u prugastom varijetetu, ima jedva petnaestak komada u Vranju.
Prugasti "belorepci" mogu biti plavi, silver, crveni i žuti (neko ove boje naziva fako). Sreća je da ih kod nas nekolicine iz Vranja ima u svim bojama, mada je najmanje crvenih. Samo jedno crveno prugasto mlado se izleglo kod Miroljuba Jovanovića, od plavo prugaste ženke i čisto crvenog mužjaka, ali dobijenog od prugastih golubova. Da bi se "belorepci" u prugastoj boji očuvali, moralo bi se uključiti više ljudi u njihov odgoj. Sledi poboljšanje forme - ukrštanjem sa visokokvalitetnim primercima normal boja - pa ponovno parenje sa prugastim, uz strogu selekciju.

Lep tekst Vlado. Pominju se i legende a i neki mladji . Da nije ovih ljudi iz teksta Nebojse Atanasijevica, belorepac bi odavno nestao. Ne mogu mnogo da pricam o kaisastim jer kao sto znas opredelio sam se, za pocetak, na belorepce u cistim bojama ali iz ovih tekstova moze dosta da se nauci. Prijateljski pozdrav

Rajko postavljam tekstove koji vrede nešto i iz kojih može da se nešto nauči, a međusobna čavrljanja su uvek tu i preko telefona, chata i ostalih vidova komunikacije.

Evo sajta koji se pominje u Zovuwww.rarepigeons.net

potom idete na rare breed list zatim na breed of the month i tu ste.


Pozdrav

Znam Vlado posetio sam ovaj sajt a savetujem i drugima sa foruma da ga posete. Pa o tome ti pricam, zahvaljujuci nekolicini entuzijasta, medju kojima si i ti, o ovoj nasoj prelepoj rasi se culo ne samo u nasoj zemlji nego i sirom sveta.

Ajde belorepci. Koja vam se mavika vise svidja od ove dve? Molim vase misljenje

Mavika 1


Mavika 2

Svidja mi se vise zenka sa gornje slike, jer nekako mi dodje plemenitija, sa slike mi deluje niska na nogama, malo ostrija glava i niza kapa i nije presecena na stomaku, dok je ova druga malo robusnija i drugaciji kalup od prethodne i ima bele kocane, sa ovih slika tesko se jos nesto moze reci.


Pozdrav

Rale,

Bolja je prva (ako je uopste zenka, jer po glavi bi rekao da je mozda cak i muzjak sa malo slabijom glavom i celom), stoji k'o sto Vlada rece da nije presecena na stomaku i ne vidi se iz ovog ugla najbolje cuba.

Druga, zenka ima izuzetnu kapu sa prelepim rozetama (nadam se da je takva i sa druge strane ), lepu i neznu glavu...ali je dosta grubi taj beli kocan (koji se inace najcesce prenosi na potomstvo...)...

Sve u svemu ptice vise nego dobre za rad...

Pozdrav,
Mladen

Hvala drugari na misljenju. Puno ste mi pomogli a tu smo, zar ne, da se pomazemo i razmenjujemo iskustva. Veliki pozdrav Mladenu i Vladi . Ima li jos nekog belorepca da da svoje misljenje ?

Znaci nema vise odgajivaca belorepaca .
A ja misleo da nas ima jos... Doooobro. Evo jos malo slicica.

Kanalija 1


Kanalija 2


Kanalija 1 i mavika par




Ajde pisite malo bre