SRPSKI PEVAC SLAVUJAR................

Ne znam zasto, ali meni se vise svidja ovaj treceplasirani...naravno, moje laicko misljenje.

Ja nisam imao prilike nikad uzivo ove nase kanarince da cujem ali kako sam ove video klipove pregledao i preslusao ima tu lepih tura da se cuju i dobre imitacije.Verujem da je skolovanje i ucenje ovih tura u pesmi dosta naporno i mukotrpno jer nije lako od skake ptice da se prihvataju pesme, neznam ali tu treba dosta paznje i vremena dok dodjes do ovakvih pevaca.Da nije lako pokazuje i to da svi koji drze ove ptice nigde ne postavljaju svoje video klipove da im nebi neko preuzeo ture i pesmu koju imaju, bar ja tako mislim.meni se sve pesme sa ovih klipova svidjaju.

Drle ::

Ja nisam imao prilike nikad uzivo ove nase kanarince da cujem ali kako sam ove video klipove pregledao i preslusao ima tu lepih tura da se cuju i dobre imitacije.Verujem da je skolovanje i ucenje ovih tura u pesmi dosta naporno i mukotrpno jer nije lako od skake ptice da se prihvataju pesme, neznam ali tu treba dosta paznje i vremena dok dodjes do ovakvih pevaca.Da nije lako pokazuje i to da svi koji drze ove ptice nigde ne postavljaju svoje video klipove da im nebi neko preuzeo ture i pesmu koju imaju, bar ja tako mislim.meni se sve pesme sa ovih klipova svidjaju.

I meni bi dobrodosao jedan ovakav pevac za u sobnu upotrebu.

IGOR 72 ::

I meni bi dobrodosao jedan ovakav pevac za u sobnu upotrebu.

Nije ti losa ideja!

Posto znam da na forumu ima dobrih strucnjaka odgajivaca slavujara zeleo bih da cujem komentar kako bi prosao ovaj

Nesto o istorijatu srpskih slavujara

Pedeseteih godina dvadestog veka u jugoistocnoj Srbiji nekoliko entuzijasta poceli su pokusavati da svojim kanarincima nametnuti pev slavuja. Neki su cak u periodu kad slavuj peva svoje mlade muzjake odnosili kavezima u prirodu da bi slusali pev slavuja u prolece. Inace skolovanja su isla tako sto su s mukom uz pomoc ,tada jedinog sredstva, magnetofona trakasa snimali pesmu slavuja preciscavali je i birali ture presnimavanjem s jednog na drugi magnetofon.Najteze je bilo snimiti pesmu slavuja u prirodi jer takvi magnetofoni su bili ugavnom na struju napona 220V, pa su s mukom pronalazili retke magnetofone koji su mogli raditi na baterije ili su razvlacili kablove gde je to bilo moguce , odnosno ako ima slavuja u blizini naselja. Pioniri u ovom poslu bili su Aleksandar Didic i Borivoje Bidzic iz Vlasotinca, Jovan Jovanovic Sunder iz Vranja i Dragan Petrovic iz Beograda. Didic i Bidzic su imali najvise uspeha u skolovanju ptica i najbolje pevace u tom periodu, dok se Jovanovic vise bavio selekcijom ptica koje mogu da prihvate pesmu slavuja, poboljsanjem njihovog izgleda, kao i ukrstanjima sa drugim rasama kanarinaca pesme radi poboljsanja glasovnih mogucnosti. Bio je cuven po predivnim, krupnim cubastim pticama, nerocito belim i plavo belim, a takvih po izgledu danas slavujara nazalost nema. Prva osnova za stvaranje srpskih slavujara bili su tzv. trileri ili zvonasi, to su bile ptice solidnog ali brzog kanarinskog peva uglavnom zute, bele i sarene. Korisceni su i nemacki cubasti kanarinci ali ne izlozbenog tipa i sredjenih boja vec sareni i najcesce zuti i beli sa melaninskim, mramorastim cubama. Birane su stalno ptice koje najbolje prihvataju pev slavuja imaju tisi glas, a u cilju poboljsanja tih osobina kada su izmedju sedamdesetih i osamdesetih bili dostupni malinoi ukrstaju ih sa njima ne u velikij meri, ali to znatno poboljsava dubinu glasa i povecava mogucnost za otpevavanje komlikovanih slavujskih tura, pa pocinje se i sa ubacivanjem turama sumske seve. U jos manjoj meri ubacivani su i nemacki roleri radi smanjenja glasnosti i dobijanja dubine peva au tome je jedan od pionira opet bio Jonan Jovanovic, a u kasnijem periodu tim pravcem je isao i cuveni neurohirurg iz Nisa Buda , prezime sam zaboravio, koji je imao fantasticne slavujare po izgledu i dubini glasa slicne rolerima iskljucivo zuto zelene, pokoji plavo beli, koje sam licno slusao na jednom drzavnom sampionatu u Beogradu kada sam se takmicio sa svoji malinoima oko devedesetih godina ne secam se sad tacno. Sve pocetne ptice od kojih su stvarani slavujari su bili bez ikakvog faktora crvene boje i taj trend je zadrzan do danas. Kanarinci slavujari su tmperamentne, zivahne ptice, duge 14-16cm, odlicni roditelji. Dok pevaju telo drze pod uglom od 45 stepeni.

SELEKCIONAR PRVE SRPSKE RASE KANARINACA



Više godina se bavim pisanjem tekstova o pticama za razne stručne časopise, a ozvaničenje početka procedure za priznavanje prve srpske rase kanarinaca – srpskih pevača slavujara me podstaklo da za jednu od novina u kojima pišem obradim i tu temu. Začetci stvaranja kanarinaca slavujara vezani su za prostor jugoistočne Srbije, tačnije za Vranje, Vlasotince, Leskovac i Niš, a mnogi odgajivači kanarinaca sa ovih prostora su pre šesdesetak godina počeli da se upuštaju u pokušaje da pesmu slavuja nametnu svojim kanarincima. Najveći odgajivač kanarinaca iz Vranja Jovan Jovanović Sunder bio je jedan od pionira u ovom poslu, a možda i čovek koji je imao presudnu ulogu u stvaranju prve naše rase kanarinaca. 24.06.2000. godine pri Savezu organizacija za zaštitu i odgoj ptica SCG je formirana u Kruševcu sekcija odgajivača slavujara “Srpski pevač slavujar”, a 2005. godine u okviru Saveza organizovano je i polaganje ispita za sudije ocenjivače pesme slavujara (sada ih ima dvoje), što je značilo da je zvanična procedura za priznavanje slavujara kao prve srpske rase kanarinaca na našim prostorima zvanično započela. Bitnost svega navedenog ogleda se u tome što samo tri nacije na svetu imaju svoje priznate rase kanarinaca pesme, a to su Belgijanci – malinoe, Nemci – rolere i Španci – timbradose, dok su američki pevači, srpski pevači slavujari, ruski pevači i persijski pevači rase koje čekaju na verifikaciju, koja je vrlo daleko, od strane C. O. M. –a(Svetske orintološke organizacije). Selekcija kanarinaca koja traje više od pet vekova učinila je da danas ima preko 600 varijeteta kanarinaca boje i 28 priznatih rasa poziturnih kanarinaca, a svega 3 rase kanarinaca pesme, iako su oni u početku gajeni prvenstveno zbog peva, a razlog tome je komplikovanost genetske naslednosti pesme.
Pripremajući materijal o slavujarima shvatio sam ono što sam i znao, ali sada sam uvereniji u to da je naš Jovan Jovanović Sunder imao viziju o razvoju rase kanarinaca peva i da je vrlo uspešno počeo da je sprovodi dugogodišnjim gajenjem i selekcijom kanarinaca pevača slavujara. Skoro svi današnji odgajivači slavujara u Srbiji u svom jatu imaju makar u nekoj ptici poreklo i prenete gene ptica koje je gajio Jova Sunder. Sećam se da mi je čika Jova Sunder, koji je i mene kao dečaka “zaptičario”, govorio da pravi “pevne” ptice, odnosno one koje mogu da prihvate nimalo lak, ali prekrasan pev slavuja. Prvi je u tadašnje kanarince trilere(brzozvonaće) izmedju sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka ubacio u ukrštanja malinoe, a posebno bih istakao i rolere, što je po meni bilo presudno za genetsku sposobnost rase u nastanku da otpevava pesmu slavuja. Možda su neki odgajivači iz drugih gradova imali više uspeha u treniranju mladih kanarinaca i nametanju pesme slavuja, ali mahom su to bile ptice iz Jovinog jata, što je bio dokaz da je on prvi selekciju pravilno usmerio u željenom pravcu. To ukazuje da je Jova u tadašnje kanarince uspeo da usadi gene koji su od njih napravili pevače kakvim se danas retko ko može pohvaliti, jer dobar slavujar je sada kanarinac sa možda i najlepšim pevom u svetu kanarinaca. Pored toga bio je i esteta što se tiče izgleda ptica, posebno čuven po predivnim ćubastim kanarincima u beloj, žutoj i šarenoj boji. Držanje velikog broja priplodnih parova ( i do 150) i priprema hrane po njegovom posebnom receptu za mlade koja objedinjuje sve što im je potrebno za pravilan razvoj bio je Jovin sistem u odgoju kanarinaca, a to je nešto što danas primenjuju svi najveći zapadno evropski odgajivači ptica(samo sa fabričkom hranom za mlade). Ptice sa faktorom crvene boje još tada je izbacio iz selekcije jer su oni bili slabiji pevači, a dokaz da je bio u pravu je to što se i danas toga pridržavaju svi odgajivači kanarinaca slavujara, a uostalom gotovo ni jedne rase kanarinaca pesme u svetu nema u crvenij boji. Iz svega navedenog vidimo da je u vremenu kada je živeo i gajio ptice išao u tome nekoliko velikih koraka napred u sredini gde avikultura nije bila razvijena, kakava je uostalom i sada. Danas na žalost u Vranju nema ili ima u malom broju kanarinaca soja kakve je odgajao Jova Sunder, a na sreću u nekoliko gradova Srbije(Kruševac, Niš, Leskovac, Paraćin, Ćuprija, Jagodina, Beograd i Subotica) slavujari se masovnije gaje i usavršavaju. Napredak je evidentan, zahvaljujući i današnjoj boljoj tehnici za snimanje i emitovanje peva slavuja mladim kanarincima, tako da se postiglo da pojedini kanarinci odpevavaju samo slavujske, poželjne melodije( pravilnikom za ocenjivanje dozvoljena je samo jedna kanarinska tura za ptice u prvoj, a dve za ptice u drugoj godini starosti).
Nekad, verovatno kroz podosta godina, srpski pevači slavujari će možda postati svetski verifikovana rasa kanarinaca peva, pa zbog toga se moramo potruditi da ostane zabeleženo da je jedan od prvih, a možda i najzaslužnijih, stvaraoca te rase bio naš sugradjanin Jovan Jovanovi} Sunder, a naš grad Vranje jedno od mesta gde se otpočelo sa kreiranjem kanarinaca pevača koji su po mnogim kriterijumima izuzetni.

N. A,

Tekst preuzet sa interneta

Da li neko mozda zna cija je ovo ptica bila pre prodaje u Rumuniji interesuje me koji je taj odgajivac?Ako ko zna moze ako nece javno da mi kaze moze da mi kaze i putem privatne poruke, unapred hvala

stanisakralj ::

zemljak pozdrav od gase ns ovi plavo beli slavujari kao da su radjeni preko glostera

Gasa ovo nije radjeno preko glostera mene vise interesuje pesma ovo su slavujari

znam prijatelju video sam tvoje ptice na internetu i imas jako lepe ptice

zelim da pozdravim sve odgajivace kanarinaca. Hteo bih da pitam da li je neko dosad izveo iz jednog jajeta dve ptice.Jutros se to meni desilo .Zenka je snela 4 jaja normalne velicine a 5 jaje je bilo dosta vece u odnosu na ostala.Cetiri su se izvela jutros normalno a peto nije.Onda sam ja popodne otvorio to peto vece jaje i u njemu dve formirane ptice .Pitam odgajivace da li se nekome to desilo kao i meni.Slikao sam te ptice kad sam otvorio jaje i pusticu fotografiju da to odgajivaci vide.

Zanimljivo! Da li su oba prezivela?

Nisu se ni izveli nazalost obe su mrtvi

Verovatno je bilo neka defomacija u plodu...