RUSKI GOLUBOVI!.

Pravi pozeri




Mnoštvo od oko 150 rasa golubova koje imaju Rusi, uglavnom su enigma i nepoznanica za Evropljane, a neke lokalne rase iz dalekih, nepristupačnih predela, nisu dovoljno proučene ni u samoj Rusiji. Zbog zaista posebnih letačkih i eksterijernih odlika svojih lepotana, Rusi, osim internacionalno prihvaćene podele golubova po rasama u grupe, primenjuju i svoju podelu, koja važi samo za njihove rase.
Posebnu pažnju privlači grupa golubova, koju čini poveći broj rasa, veoma gracioznog držanja. Oni su tu grupu nazvali (na ruskom) statnije, što u doslovnom prevodu znači golubovi dostojanstvenog, gordog, svečanog držanja ili kako ih Nemci jednostavno nazivaju ruski golubovi poze.

UKRASNI I LETAČI
Različitost rasa unutar grupe po izgledu, a i po letačkim osobinama je velika, jer ima letačkih rasa, a i onih koje su čisto dekorativne, ukrasne. Odlika svih rasa, koje pripadaju grupi ruskih golubova gordog držanja je da u nekoj meri drže spuštena krila i uzdignut rep. Obojenost i crtež mogu biti veoma šaroliki, zavisno od rase. Postoje gaćaste rase, beskapi, te golubovi sa ćubom, a ima i rasa sa dvostrukom ćubom - kapa i bućka. Baš zbog te raznovrsnosti i mnogobrojnosti rasa unutar grupe, Rusi su i u toj grupi izvršili dvostruku podelu na podgrupe: po stepenu spuštenosti krila i uzdignutosti repa, i po obojenosti. Po stepenu spuštenosti krila i uzdignutosti repa, dele se na nekoliko grupa.
Prvu čine visokokrilne rase, koje ne nose mnogo spuštena krila. Rep im je malo uzdignut, tj. pod uglom je između 20 i 30 stepeni u odnosu na zamišljenu horizontalu kroz telo. Glavu nose napred i za njih nije karakteristično podrhtavanje vrata. Uglavnom su letačke rase, koje su i danas zadržale solidne letačke osobine.
Drugu grupu čine golubovi sa repom srednje uzdignutim – "trjasuni", koji imaju viseća krila i rep koji je nošen pod uglom od 45 do 75 stepeni. Leđa su im dosta kratka, a karakteristično je da pri poziranju uzdignuti vrat sa glavom podrhtava. Neke od rasa koje pripadaju ovoj podgrupi su letačke, mada su uglavnom ukrasni golubovi.
Treću čini, ustvari, podgrupa sa visoko uzdignutim repom – "kačuni", koji uz dosta spuštena krila imaju visoko uzdignut rep, koji nose pod uglom između 75 i 90 stepeni u odnosu na horizontalu. Leđa su im veoma mala, jer su vrat i uzdignuti rep gotovo spojeni. Vrat je u podrhtavanju pri zauzetoj pozi goluba, ali i pri hodu. Sve rase koje pripadaju podgrupi "kačuna" su čisto ukrasni golubovi.
Po obojenosti ruski golubovi dostojanstvenog držanja (statnije) podeljeni su u pet podgrupa: 1. obojeno grudni - gde su grudi, glava, vrat i rep u boji, a ostalo perje je belo; 2. sa štitovima krila u boji; 3. rep je u boji, a ostali delovi tela su beli; 4. jednobojni; 5. pegavi, šareni, tigrasti.

RAZVOJ RASA
Prve rase golubova, koje su od 1982. godine, u Moskvi svrstane u posebnu grupu ruskih golubova gordog držanja (statnije), nastale su u 17. i 18. veku, u gradovima i oblastima oko gornjeg i srednjeg toka Volge, te reke Don, a karakteristični gradovi su Kuban i Rostov. Kasnije su neke rase, koje pripadaju "statnije" ruskim golubovima, razvijene na Uralu i Sibiru. Danas se najviše u Rusiji odgajaju oko Volge, Dona, zatim u Sibiru i na Uralu. Uobičajeno je da poneki par drže i golubari u gotovo čitavoj Rusiji, kao dodatni ukras uz rasu koja im je glavna.

EVROPSKI POHOD
Zbog izuzetne lepote i gracioznog držanja sve više osvajaju i evropske golubare. Prvo organizovano prezentovanje ruskih "statnije" golubova van Rusije, bilo je na izložbi u Budimpešti 1975. godine, kada su izazvali veliku pažnju, zatim na evropskoj izložbi sitnih životinja u Brnu 1980. godine.

ČISTUNCI
"Statnije" golubovi su veoma mirni, ljupki, odlični su roditelji, ali zahtevaju čiste, suve golubarnike da ne bi prljali opuštena krila i eventualno perje na nogama, koje imaju mnoge rase koje pripadaju ovoj grupi.

Preuzeto sa interneta