ŠKOLOVANJE I TRENING KANARINACA PESME!....

ŠKOLOVANJE I TRENING KANARINACA PESME

Pre skoro pet vekova divlji, neugledni, zeleni kanarinci počeli su se držati u kavezima prvenstveno zbog njihove pesme. Viševekovna selekcija, pojava mutacija, upoznavanje zakona genetike i nasledjivanja, učinili su da danas imamo ogroman broj rasa kanarinaca, ponajviše varijeteta kanarinaca boje, preko tridesetak rasa poziturnih kanarinaca, a daleko najmanje je rasa kanarinaca pesme. Postoje tri zvanično priznate rase kanarinaca pesme: nemački roler, belgijski malino i španski timbrado, dok je nekoliko rasa u fazi razvoja: američki pevač, srpski pevač slavujar, ruski pevač, marokanski flautas i persijski pevač. Složena genetska naslednost pesme i komplikovan sistem takmičenja gde kanarinac pesme pred sudijom u nepoznatoj sredini za odredjen, kratak, vremenski period mora da interpretira svoju pesmu sigurno su doprineli da je broj rasa kanarinaca pesme veoma mali.
Da bi odgajivači kanarinaca pesme svoje ptice spremili za takmičenja potrebno je uložiti dosta truda, vremena, strpljenja i znanja. Postoje dve faze u pripremi pevača, a to su školovanje i trening kanarinaca pesme, koje se u obuci prepliću te to još uvek kod mnogih odgajivača stvara nedoumicu šemu koja radnja u obuci služi.
ŠKOLOVANJE
Školovanjem se postiže da mladi mužjaci kanarinaca pesme nauče i prihvate poželjnu, kvalitetnu pesmu karakterističnu za njihovu rasu. Normalno je da genetska predispozicija igra glavnu ulogu u tome i sigurno je da roditelji prenose gene na potomstvo koji diktiraju njihove glasovne mogućnosti. Stabilne, stare rase kanarinaca pesme, pre svih roleri(postoje skoro 400 godina) uglavnom genetski nasledjuju pesmu, ali sigurno je da i spoljni faktori u toku razvoja pevača utiču na nju. Sa rasama u razvoju kao što su srpski slavujari i ruski pevači koji pevaju nametnutu pesmu slavuja, odnosno ruskih divljih ptica, situacija je mnogo komplikovanija jer još uvek nije postignuta genetska naslednost pesme već samo sposobnost da je mladi kanarinci slušanjem nauče, prihvate i faktički imitiranjem interpretiraju. Mladi mužjaci se odmah nakon odvajanja od majki(sa 24 dana starosti) prebacuju u zasebne, zvučno izolovane prostorije gde počinju da slušaju dobrog pevača učitelja(predpevača) ili kasetu(CD) sa poželjnom pesmom. U početku ptice su smeštene u volijere kako bi mogle da lete i pravilno se razvijaju. Neki predpevača, učitelja, drže u volijeri zajedno sa mladima, a neki u posebnom kavezu uz volijeru. Veoma bitno za uspeh u školovanju je da uz mlade djake ne držimo stare ženke koje svojim čavrljanjem mogu negativno uticati na razvoj pesme kod mladih kanarinaca. Izbor učitelja , predpevača, je veoma važan, on mora posedovati pravilnu, čistu pesmu, karakterističnu za rasu kojoj pripada , mora pevati neusiljeno i obavezno celu pesmu sa svim turama koje se nalaze u ocenskoj listi za pripadajuću rasu. Najbolji rezultati se postižu ako mladi slušaju pesmu loze mužjaka od koje potiču, odnosno svoje očeve, dedove ili pradedove. Nešto drugačiji sistem školovanja se primenjuje kod pevača sa nametnutom pesmom, recimo naših slavujara. školovanje se odvija na isti način kao i kod genetski stabilnih rasa kanarinaca pesme, s tim što mladi mužjaci slušaju pesmu slavuja sa kasete ili CD-a jer se teži da u njihovoj budućoj pesmi budu samo izabrane, lepe melodije(ture) slavuja, dok su im, takoreći, urodjene, kanarinske ture greška. Neki odgajivači praktikuju i školovanje uz zamračivanje mladih ptica, kako bi one bile skoncentrisanije na slušanje poželjne pesme, ali za sada nije dokazano da to daje bolji efekat u savladavanju gradiva. Hrana za mlade pevače u ovom periodu ne sme biti mnogo kalorična i obično se sastoji od 50% semena uljane repice( po nekim autorima i do 90%) i 50% svetlog semena( po nekima samo 10%) i uobičajenog dodatka umerene količine voća i povrća. Posebno je bitna uljana repica jer pospešuje razvoj syrnix-a, organa u grlu koji je presudan za pev, a još uvek je u fazi razvoja kod mladih kanarinaca pesme.
TRENING
Odvajanjem iz volijera u zasebne male kaveze ulazi se u završnu fazu školovanja, a u početnu fazu treninga kanarinaca pesme za takmičenje. Kavezi su mali dimenzija: 21cm dužine, 20cm visine i 15cm širine sa drvenom osnovom, a hranilicom i pojilicom na prednjoj, bočnoj strani i sa dva štapića različitih prečnika u njemu. Amerikanci koriste za svoje pevače nežto drugačije kaveze izradjene u celosti od metala. Mladi mužjaci prvih dana nakon stavljanja u male kaveze su neveseli, nervozni, ćutljivi i to je tzv. faza privikavanja. Kada se naviknu na mesto gde im je hrana i voda izmedju kaveza se stavljaju pregrade, da se ptice ne bi gledale, a ovo je odprilike nedelju dana nakon njihovog odvajanja. Sledeće nedelje počinje se sa postepenim i laganim zamračivanjem regala sa kavezima, koji se inače otvara sa prednje strane. Nakon 7-10 dana postepenog zamračivanja ptice se totalno zamračuju, što na prvi pogled izgleda malo surovo. Do ovog perioda oni su naučili svaki deo majušnog kaveza, lako dolaze do hrane i vode u mraku, tako da sada vidimo i svrhu minijaturnosti kaveza, jer je on izuzetno praktičan za snalaženje ptice u potpunom mraku. Prostorije u kojima se vrši zamračivanje mladih kanarinaca pesme su bez prirodne svetlosti i sve buduće radnje se odvijaju pod veštačkim svetlom. Dva ili tri puta dnevno po 15 minuta zavese se otkrivaju radi hranjenja i pojenja ptica i još uvek njihove nepriviknusti na potpuni mrak. Za to vreme njihov učitelj, odnosno pevač od kog su učili, je sa njima u sobi i nezamračen je tako da on nesmetano peva, a oni u miru utvrdjuju u neku ruku već savladanu pesmu. U ovom periodu mora se povesti računa da se ptice ne hrane mnogo da ne bi došlo do gojenja jer su ptice u mraku slabo aktivne i pokretne. Pitanje je šta se postiže zamračivanjem? Pre svega ptice se smiruju i bivaju više usredsredjene na završnu fazu slušanja njihovog učitelja koji se nakon obuke odstranjuje. Na ovaj način se usporava i aktivnost nekih žlezda koje luče hormone povezane sa polnom zrelošću ptica(u ovom slučaju testosteron kod mužjaka) i tako se faktički pun pev tempira na period kada je sezona takmičenja. Svi znamo da svaka ptica u prirodi peva čim svane, odnosno sa radjanjem Sunca, a ta osobina se zadržala i kod kanarinaca. Upravo to se koristi i počinje se sa iznošenjem iz mračnih komora po četiri ptice naslagane u svojim kavezima u vertikali da se ne bi videle, a gornji kavez se odozgo nečim prekriva, u veštački osvetljenu prostoriju. Takav trening traje 30 minuta, jednom dnevno,(neki iznose i dva puta dnevno ptice po 15-20 min) a upravo toliko ptice imaju vremena na budućem takmičenju da pred sudijom odpevaju svoju pesmu. Pri prvim iznošenjima mladi pevači su zbunjeni, ali ipak osobina da zapevaju na svetlost u njima nadjačava i oni se postepeno upuštaju u svoj virtuozni pev. Nakon nekoliko iznošenja ptice bez problema brzo počinju da pevaju tako da čitavih 30 minuta koliko su dnevno “pod sijalicom” protekne u njihovom pevu, što je stečeni uslovni refleks postignut sistemom treninga. Da bi efekat treninga bio što bolji ptice bi trebalo iznositi u različite prostorije, uz prisustvo više različitih ljudi kako bi simulirali buduće takmičenje, kada će se naći u nepoznatoj prostoriji pred nepoznatim ljudima(sudijama) i imati svega 30 minuta da pokažu šta su praktično učili celu godinu. Ovo je moguće posle višemesečnih treninga kada su ptice stekle uslovni refleks i počinju da pevaju uvek kada bivaju iznesene iz mraka na veštačku svetlost. Poneki neposlušan djak ne kreće sa pesmom odmah nakon iznošenja i kao takav se brzo vraća u mrak da bi na neki način shvatio šta se od njega traži. Nakon završene sezone takmičenja ptice se više ne zamračuju i ne treniraju, te počinju da pevaju kada one to žele i postepeno se uvode u fazu spremanja za sezonu parenja.
Nameće se da se sistemom žkolovanja postiže da mladi kanarinci nauče poželjnu pesmu, a treningom postižemo da je oni pevaju kada mi to želimo, odnosno da budu u punom sjaju na takmičenju pred sudijom koji ih ocenju


Preuzeto sa interneta