VRSACKI PREVRTACI!.....

Vršački prevrtač




Vršački prevrtač, kao što samo ime kaže, spada u red umetničko – letačkih rasa golubova kojih u našoj zemlji ima svega nekoliko, a uz to su i veoma ugrožene pretvaranjem u ukrasne rase. Ovo ugrožavanje se ogleda pre svega u smanjenom broju odgajivača ovih rasa a zatim i smanjenjem broja ovih golubova. Naime i ono malo preostalih odgajivača ovih rasa prestalo je da pušta svoje golubove da lete i da selekciju vrši upravo po njihovim osnovnim osobinama, letu i prevrtanju, pretvarajući ih naj način u ukrasne golubove, kojima su na prvom mestu eksterijerne osobine.
Vršački prevrtač je mali golub horizontalnog držanja tela, veoma temperamentan i u stalnom pokretu, „ne drži ga mesto“. Odgaja se kao jednobojan golub u svim bojama, ali su najčešće boje crvena, žuta crna i bela. Redje su vuga (pepeljasta) i plava. Dozvoljeni su i „belošpicasti“ – jednobojni golubovi sa belim letnim perima u krilima, međutim i oni su sve ređi. Vršačkog prevrtača krasi kapa koja se proteže od uha do uha i nešto je niže postavljena nego što je to uobičajeno kod „kapastih“ golubova. Osim toga, na krajevima kape, tj iznad njenih krajeva nalaze se male „rozete“. I po ovome je Vršački prevrtač jedinstven, jer se kod drugih rasa te rozete nalaze na krajevima kape – tj. u samoj kapi a ne kao kod Vršačkog gde su „rozete“ odvojene od kape i jasno se uočavaju. Krasi ga relativno mali, ali debeo kljun, pri vrhu malo povijen što golubu daje dodatnu eleganciju koja krasi kratkokljune rase. Glava je u obliku oraha, sa visokim i isturenim čelom. Oči su bele a očni okviri dvostruki – naglašeni, žute ili bledo roze boje (nikako ne crvene). Kod belih, oči su tamne. Krila su srednje dužine, nešto kraća od repa i leže na njemu (ne smeju da vise ispod repa), što doprinosi zategnutom izgledu goluba. Rep je kratak, sa 12 pera. Noge su kratke, razmaknute, izrazito crvene boje i neoperjane, nokti su u korelaciji sa bojom perja, grudi široke, pune i zaobljene. Ne smeju biti rascepljene po sredini. Sve ovo, uz horizontalno držanje tela, doprinosi njegovoj gracioznosti koja posebno dolazi do izražaja prilikom hodanja goluba kada se njegov rep pomera levo – desno i podseća na hod manekena na modnoj reviji.
U vazduhu, za Vršačkog prevrtača se ne bi moglo reći da je vrhunski letač i prevrtač, no njegove akrobacije su ipak zadivljujuće. Leti kružno, na manjim visinama, veoma retko preko 200 metara. Ne leti brzo te zbog toga nije dobro da leti sa drugim rasama jer u tom slučaju kod njega izostaje prevrtanje zato što žuri da stigne ostale – brže golubove. Prevrće se veoma često (u proseku svakih 10-20 sekundi), što dovodi do brzog umaranja i skraćivanja vremena letenja. Uz odgovarajući trening i pravilnu ishranu može da leto 20-30 minuta. Prevrtanje mu je jednostruko, dvostruko i višestruko (3 i više okreta). Najčešće a i najpoželjnije je prevrtanje dvostrukim ili trostrukim okretom. U Roll-tümmler klasi, u koju spada Vršački prevrtač, boduju se upravo ovakva prevrtanja – dvostruko i vešestruko. Okret treba da je pravilan, preko leđa, izveden što brže. Posle okreta, golub treba da nastavi let u istom smeru i da prati grupu u daljem letu. Karakteristično za većinu ovih golubova je da svoje prevrtanje najavljuju malo jačim lupanjem krila i usporavanjem leta. U tom momentu, golub kao da na tren pođe na gore i onda se prevrne. Ovo je posebno karakteristično za mužjake. Mladi golubovi već posle 5-6 treninga počinju da sedaju na per da bi za kratko vreme počeli da se prevrću. Neki od njih posle jednog okreta propadaju nekoliko metara što je samo znak da će prevrtanje biti sa više okreta („glava“), ali je potrebno vreme da se to prevrtanje usavrši.
Zbog svojih veoma izraženih osobina „PPP“: pitom – pametan – poslušan, Vršački prevrtač je veoma pogodan za rad sa letačkim kavezom. Veoma retko se gubi, jer ne leti ni visoko, niti daleko od kaveza.
Najveći problem može da mu predstavlja jak vetar i kao i kod svih sportskih golubova – ptice grabljivice. Vetar je pogotovo opasan za golubove koji se često prevrću a to su i najbolji primerci. Zato se kaže da se uvek izgubi najbolji golub, što u ovom slučaju zaista ima smisla. Naime, golub koji se još ne prevrće, dobro se nosi sa vetrom i obično se uspešno vrati na letački kavez, dok golub koji se često prevrće, svaki put prilikom prevrtanja biva odnesen vetrom desetak metara dalje i zatim se bori da nadoknadi izgubljenu daljinu. I taman kada se izbori za izgubljenih desetak metara, ponovo se prevrne a vetar ga odnese na početno mesto pa tako izgleda kao da golub leti napred – nazad, skoro u mestu, sve dok mu ne ponestane snage i tada se prepušta vetru, odnosno biva odnešen daleko od kaveza.
Ptice grabljivice predstavljaju veliku opasnost za umetničko – letačke golubove. Pošto trening umetničko – letačkih golubova ne traje dugo, oni su ipak manje ugroženi od letača i visokoletača koji lete satima i koji su svo to vreme izloženi ovoj opasnosti. Za sokolove su posebno interesantni beli i žuti golubovi. Crne napada nešto ređe. U svakom slučaju, za pticu grabljivicu je golub koji se prevrće veoma primamljiv plen.

ISTORIJAT VRŠAČKOG PREVRTAČA

Ovaj golub je nastao početkom 20. veka u Vršcu i okolini. Tadašnji trgovci – a pri tom golubari, sa svojih putovanja donosili su razne golubove prevrtače i medjusobno ih parili da bi ukrštanjem dobili novu rasu. Tako je Vršački prevrtač nastao ukrštanjem golubova iz Turske, Bugarske, Poljske, Rusije i Madjarske. Iako je po današnjem izgledu Vršački prevrtač jedinstven – ne liči mnogo ni na jednu rasu iz ovih zemalja, ipak se po pojedinim osobinama moze naslutiti koje su rase učestvovale u njegovom stvaranju pre jednog veka.
Urštanjem ovih prevrtača dobijen je golub sa manjom ćubom – kapom, jakim krilima i dobrim prevrtanjem pri letu. Ovi golubovi su bili omiljeni tridesetak godina u Vršcu i okolini ali se ukazala potreba da se oni i estetski doteraju. Posle dužeg selektivnog rada sredinom dvadesetog veka stvoren je Vršački prevrtač kakvog i danas imamo.
1958. godine napisan je STANDARD Vršačkog prevrtača koji je iste godine prihvaćen i registrovan od strane „Saveza jugoslovenskih odgajivača sitnih životinja“ u Novom Sadu. Od te godine, Vršački prevrtač se pojavljuje u knjigama i časopisima kako domaćih tako i stranih izdavača:

„GOLUBARSTVO“ ing. M. Peurača, V. Drinjovski 1969. Zrenjanin
„Á HAZIGALAMB ÉS TENYÉSZTÉSE“ Istvan Pertefi 1970. Bukurest
Handbuch der „TAUBENRASSEN“ Joachim Schüte 1971. Enningerloh
„GOLUBARSTVO II“ ing. M. Peurača, V. Drinjovski 1976. Beograd
„GOLUBARENJE U VRŠCU I OKOLINI“ prof. Slavko Brankov 1982. Vršac
„TAUBENRASSEN“ Stach, Wolters, Schüte 1994. Bottrop
„BILDSCHONE TAUBENRASSEN“ band 2 Hans-Joachim Schille 2001. Sebnitz

Međutim, najstariji pisani podatak vezan za Vršačkog prevrtača, postoji u knjizi „Die TAUBENRASSEN“ Dr Lavalle, Max Lietzte, štampanoj u Berlinu 1905. godine. Autor piše kako je u tadašnjoj Austro-Ugarskoj u gradu Vršcu već 1903. godine postojao golub „Weitzener Tümmler“ ili „Wrschazer Purzler“, nastao ukrštanjem „Komorner Tümmlern“ sa „Asiatischen Tümmlern“. Dakle, nastao je ukrštanjem Komaromskog prevrtača i azijskih prevrtača.
Na medjunarodnoj sceni – na izložbama, Vršački prevrtač se pojavljuje prvi put 1970.godine u Temišvaru – Rumunija, 1975. godine na evropskoj izložbi u Budimpešti. Zatim 1978. na 16. evropskoj izložbi u Welsu – Austrija, 1985. na evropskoj izložbi u Lajpcigu, 1990. u Aradu - Rumunija itd, da bi se poslednjih godina pojavio na nekoliko evropskih izložbi i to: 1998. u Brnu na 25. evropskoj izložbi, 2000. u Welsu na 26. evropskoj izložbi i 2004. u Pragu na 27. evropskoj izložbi.
Mnogo odgajivača je uložilo veliki trud da bi se ova rasa formirala i očuvala. Neki od njih su ceo svoj život proveli uz Vršačkog prevrtača. Na letačkom kavezu Vršački prevrtač se pojavljuje 2003. godine na prvom turniru ove vrste održanom u Srbiji u organizaciji Roler kluba Srbije, održanom u blizini Novog Sada. Autor ovog teksta se naime tada po prvi put takmičio sa Vršačkim prevrtačima, što je bio znak da ova rasa ima svetlu budućnost kao umetničko – letački golub. Predstavljanje ove rase na letačkom kavezu se nastavilo i sledeće godine na sličnom turniru, kada je učešće sa Vršačkim prevrtačima pored Stevana Dozeta uzeo i Ivica Gavrilov iz Uljme. Već sledeće godine, 2005. Vršački prevrtač je stigao na jedan Deutsche Meisterschaft – Nemački internacionalni turnir letačkih kaveza. To je bio proboj ove naše rase u Evropu. Turnir je održan u gradiću Bad Füssing, u blizini austrijske granice, graničnog prelaza Passau a učešće su uzeli Đorđe Vekić i Stevan Dozet. Crveni Vršački prevrtači Đorđa Vekića i žuti Stevana Dozeta su se u vazduhu izvanredno pokazali i mnogobrojna publika je bila prezadovoljna sa ovom, njima do tada nepoznatom, novom rasom. Posle dve nedelje održan je i turnir u Austriji, pored mesta Frauenkirchen, na kome je pored Vekića i Dozeta sa Vršačkim prevrtačima učešće uzeo i Vukašin Pejčić. Već sledeće godine u aprilu mesecu, na godišnjoj Skupštini EFU-a, posle izveštaja gosp. Martina Mayera, tadašnjeg „vođe leta“ EFU-a, Vršački prevrtač je priznat od strane ove asocijacije i svrstan u Roll-tümmler klasu u kojoj se već nalazio Sisački prevrtač a kasnije je uvršten i Bursa roler.U Vršcu je održan turnir „Parče plavog neba“ – Vršac 2007., na kome su Đorđević, Novaković i Dozet predstavili ovu našu, za sada najuspešniju rasu umetničko – letačkih golubova.
Letački kavez: Vršački prevrtač je veoma pogodna rasa za rad na letačkom kavezu. Ne leti visoko, niti pravi velike krugove, pitom je i pametan, što su dobri preduslovi za ovu vrstu obuke.

Preuzeto sa interneta