MAGELAN CAJZLE (CARDUELIS MAGELLANICUS)

Evo par slika mldih od ovih cajzli od ove godine

Evo magelan cajzle prave vec gnezdao za drugu turu parenja

Magelan je najrasprostranjenija Juznoamericka cajzla,velicine su od 10 cm do 14 cm.naseljavaju sume,savane,obradive pvrsine parkove a srecu se na visinama do 5000 metara nadmorske visine.Ima veliku moc prilagodjvanju razlicitim uslovima stanovanja pa se zato srecu na Andima,severu Cilea,Kolumbije,centralnom i juznom Brazilu,Urugvaju,Paragvaju,Argentini,severnoj i istocnoj Boliviji i Venecueli.Ishrana im se sastoji od raznog semenja,pupoljaka iponekad i insektima.Muzijak ima crnu glavu,nazad ka vratu je maslinasto zelen,rep je crn sa spoljne strane pera su zute boje,od grla gde prestaje crna maska preko grudi pa sve do repa prostire se cisto zuta boja,krila magelana su crna sa zutim trakama.Zenke mogu biti maslinasto zelene i cisto zelene.
Ima dosta podvrsta koje se neznatno razlikuju po boji i mestu stanista:

-carduelis magellanica magellanica-ova podvrsta se srece samo na jugu Argentine i u Urugvaju.

-capitalis-ova podvrsta se prostire u umerenenoj zoni duz Anda,jugu Kolumbije i severu Perua,njena velicina je 11cm

-paula-prostire se u tropskim i sutropskim podrucjima na jugu Ekvadora,njena velicina je 10cm

-peruana-srecu se u tropskim i sutropskim zonama centralnih Anda i jugu Perua,velicina joj je od 11cm do 12cm

-urubanbesis-prostire se od juga Perua do severne Cileanske pokrajne Tarapaca

-santaecrucis-prostire se na sutropskom podnozju Anda ina jugoistoku Bolivije

-boliviana-prostire se na umerenim podrucijima jugoistocnim i centralnim krajevima Anda i jugu Bolivije

-tucumana-ova podvrsta se srece na centralnimdelovima Anda i na severu Argentine

-allen-srece se u jugoistocnoj Boliviji,Paragvaju,severoistocnoj Argentini i Brazilu

-ictera-ova podvrstase srece na severoistoku Argentine,istoku paragvaja i na jugoistoku Brazila

-longirostris-prostire se na jugoistoku Venecuele i severu Brazila,ova oodvrsta je najcistija jer je izolovana i ne pari se sa ostalim podvrstama

Magelan cajzle evropski odgajivaci harne specijalnim mesavinama za cajzle kod nas ova hrana jos uvek nije dostupna kod nas tako da se magelanu moze davati i mesavina za sumske pevacice a takodje i kanarinsko seme pojacano konopljom i nigeromOvo su vrlo zivahne ptice podnose niske temperature pa cak se mogu drzati u spoljnim vulijerama kad je temperatura ispod nule,nisu narocito agresivne ptice ali u toku sezone parenja agresivnost raste kod muzijaka.Zenka nosi od 3 do 5 cisto belih jaja,vecina legla se sastoji od dva mlada ptica ali desava se da svi mladi odrastu i izlete.Najmanja dimenzija kaveza u kom je ptice pare je 65 x 40 x 40 ali je preporucljivo da kavezi budu veci




Tekdt i slike su preuzete sa interneta

Magalan calzla:










Dupli klik na sliku

MAGELAN CAJZLA (spinus magellanicus)

MOJE ISKUSTVO (čitaj muke) SA MAGELAN CAJZLAMA

Kada sam sredinom jeseni dobio par magelan cajzlica (spinus magellanicus) od izvanrednog odgajivača i odličnog druga Srđana P. Zvanog “Kremče” iz Kragujevca bio sam srećan “kao kuče u liftu”. Konačno sam mom raznovidnom jatu kanarinaca, guldova, mozambika, galebića i drugih ptica dodao jedan pravi dragulj među pticama. Oduvek me je plenila jarka žuta-zelenkasta boja mužjaka sa kontrasnom potpunom crnom galvom i vratom. Crna boja na rubovima krila i repu samo dopunjuju kontras i kada je jednom vidite, jednostavno je pamtite zauvek. A tek kako peva mužjak celog dana neumorn. Ženkcia nije tako lepa sa žuto-zelenim kontrastom, nema crnu glavu i vrlo je slična našim cajzlama (magelani potiču iz Amerike: Argentina, Kolumbija i Venecuela). Mnogo od mojih kolega ptičara koji do tada nisu videli magelane, odmah su prepoznali da se radi o cajzlama, ali ih je bunila crna glava mužjaka. Neki su ga imenovali žutim kapucinerom, očigledno mnogo poznatijom cajzlom, pa i popularnijom, atraktivnijom (spinus cucullatus), gde dominira jarko crvena boja mužjaka sa kontrasnom crnom glavom i vratom...
... Smestio sam ih u boksu, dimenzije 80*40*60 cm u kojem je bilo puno grančica za stajanje, veštačke (plastične) trave i puzavaca. To veštačko zelenilo je izgledalo prilično dekorativno, a prethodno iskustvo sa mozambik cajzlama mi je govorilo da se nedomestifikovane egzote puno bolje osećaju u jednom takvom ambijentu, nego čak i većem običnom kavezu bez dekoracije. Vodio sam računa da stajalice – štapići budu sa strane da bi ipak imali prostora i da lete. Dno boksa posipao sam gritom za male ptice. Na prednjoj strani osim pojilice, postavio sam pet šoljica za hranu, jer sam ubeđen da od raznovidne ponude hrane i idodataka usoeh u odgajanju i razmnožavanju i te kako zavisi od ishrane. Pošto nemam dovoljno prirodne svetlosti u odgajivačnici, u boksu sam montirao malu neonku, tako da je sada bilo prilično svetla i cela dekoracija je izgledala lepše. U tako aranžiranom njihovom novom domu, osećale su se moje nove cajzlice prilično dobro. Posle samo par sati na moju veliku radost, mužjak je počeo da peva, postao je agilniji ispitivao je delove boksa, u sve zavirivao. Ženkica je bila mirnija i nekako plašljivija, držala se uvek podalje od prednje strane boksa. Sramežljivo je dolazila da pije vodu i uzimala je od ponuđenog semena po koje zrno i ponovo bi se vraća u nekom od žbunića u pozadini boksa. Kako, kao i uvek, cilj mi je bio da sparim i dobije mlade od ovih prelepih vragolastih dragulja, znao sam da moram da nešto promenim jer ženka mora da oseća sigurnom da bi kod nje vremenom pobudio nagon za parenje. Najednostavnije mi je bilo, što se kasnije postavilo odličnim potezom, da celu prednju stranu obložim veštačkim puzavcima zelene boje. Istina, sada više nisam mogao dobro da ih posmatram i vidim, zbog te zelene “zavese” od puzavca, ali su se ptice znatno bolje osećale. Bile su mirnije, sigurnije i to mi je govorilo da sam na dobrom putu do krajnjeg uspeha - dobijanja mladih magelančića... Samo posle desetak dana mužjak se je ponašao kao da je u tom boksu rođen. Dominirao je svojom pesmom i bezbroj vragolija po boksu. U to vreme sam, osven mešavine za kanarince, prosa, bara u klasu, nigera, kršenog semena konoplje i posebne mešavine tridesetak vrsta trava, počeo da dajem male (do 1cm) brašnarske crviće. Sve to semenje su jeli bez problema, jednog dana neko seme više, drugog dana drugo. Zato sam osato da kraja na taj način ishrane da u posebnim hranilicama stavljam razne tipove semenja, a ne da pravim neku mešavinu od njih. Međutim, crviće nisu baš tako lako prihvatili. Ispočetka sam im davao žive. Više su ih gledali, merkali i tek po koji crvić pojeli. Zato sam odlučio da polovinu od dvadesetak crvića dnevno iseckam na sitne delove. I to se pokazalo delotvornim, te ubrzo su bez problema “trošili” svoju dnevnu dozu. Nakon mesec dana od smeštaja, počeo sam da im dajem tvrdo kuvano jaje sa CeDe – naturalom (meka jajčana hrana) koja je nezamenljiva u odgoju mladih kanarinaca, pa i svih drugih ptica u mom ptičarniku. Ovu meku hranu prvi je prihvatio mužjak, a ženkica je nekako bila rezervirana, što me je malo zabrinulo, jer sam znao da će se mužjak brzo spremiti i biti u top formi za parenje, pogotovo što se je već uveliko šepurio na štapiću i neprestano pevao. Tako se i dogodilo, ali nisam pretpostavio da će to biti i prvi veliki problem. Ubrzo je mužjak još uvek fin i miroljubiv, počeo da hrani ženkicu. Ona je i dalje bila rezervisana i nije mnogo marila oko očigledno do ušiju zalčjubljenog i zanesenog mužjaka. Zato još nisam stavio nikakvo gnezdo, čekajući da ženkica pokaže neki znak da je u početnoj fazi pripreme za razmnožavanje. Dok sam je čekao mužjak je potpuno “poludeo” I postao strašno agresivan I već je napado ženku, ali sad već nimalo nežan, tako da se ona spašavla bežući i krijući se po žbunjevima. Mužjak je čak i širio krila i pokušavao i mene preko žice da napadne kada sam menjao vodu i hranu... E nećeš mužjačino više tako! Naljutio me je i bez razmišljanja sam ga stavio u malom kavezu za mužjake kanarince i odvojio od ženke. Nije mu se dopalo, bio je nervozan, skoro nekoristeći štapići, verući se po stranicama kaveza. Ali zato ženkica se oslobodila “napasnika” I očigledno mnogo bolje osećala. Tada sam odlučio da postavim spoljnje kanarinsko gnezdo, klasično, gde na dnu postavljam mekani filc ili deblju čoju u plastičnom umetku. Ženka je u početku samo nezainteresovano posmatrala, pa čak sam imao utisak da se je plašila, jer je kroz žice otvorenog, spoljnjeg gnezda mogla da vidi okolinu, za razliku cele prednje strane boksa, koji je bio isprepleten bršljenima. Zato sam odmah celo gnezdo obmotao u bršljen i sada je gnezdo bilo potpuno “sakriveno”. Narednog dana ženkica je već ulazila u gnezdo i mirno posmatrala. Za to vreme mužjak je i dalje “urlao” I neprestano dozivao ženku te bilo mi je jasno, kako to mi ptičari kažemo, sperma udarila u glavu. U tom periodu sam ženki ponudio proklijali niger i proklijali ceo klas bar trave. Odlično ga je prihvatila, a sve je više jela i meku jajčanu hranu. Odlučio sam da se ne služim E vitaminom koji obično pomaže pri buđenju nagona. Ubacio sam u kavez puno snopića mekane, suve trave, kokosovih vlakana, i konce od jutane vreće (5-6cm). Ženka se je sada već “budila” I počela da odabira material I raznosi gap o boksu. Odmah sam mužjaka u kavezu prilepio za prednju stranu boksa, mogli su da se vide, ali su i dalje bili odvojeni. Mužjak je besnio, spuštao krila i pokušavao da “probije” žicu, stalno otvarajući kljun I pozivajući ženku da je hrani. Na moju veliku radost, ženka je sve više bila na žici kod mužjaka i prihvatila da je hrani opreko žice. Čak se više i nisu stideli ni plašili mene. Bilo je to znak i treba ponovo spojiti. Teško je opistai srećnog mužjaka, šta je sve radio da bi pokazao svojoj izabranici da je to ona prava. Nosio je grančice tamo-vamo i sve više odabirao konce jutane vreće. Odmah je primetio gnezdo i na štapiću do gnezda je neprestano pevao, šireći krila i pozivajući ženku. Ona je ovog puta prihvatila poziv i na zajedničko zadovoljstvo počeli su da pletu gnezdo. Bili su neumorni i za samo nekoliko dana naprivili su pravo malo remek delo. Potrošili su puno materijala i gnezdo se izdizalo iz inače ne baš plitkog plastičnog udubljenja. Na vrhu je bio mali otvor u odnosu na veličinu samog gnezda. Na dno gnezda su postavili fino, mekano perje i nešto malo fine kozje dlake... Za sve vreme dok se mužjak zanimavao oko izgradnje gnezda, pevao je, bio je žestok, ali ne i agresivan prema ženkici. Skoro sam bio ubeđen da sam na pola puta do dobijanja mladih magelana. A nije bilo baš tako... Zato sam i u naslovu napisao moje iskustvo (moje muke) sa magelanima... Ženka je počela da nosi jaja, svaki dan po jedno. Nije se mnogo zadržavala u gnezdu, ali je uvek bila tu negde. Ponekad sam zavirivao u gnezdo, što u principu nikad ne radim, ali ipak su bili u pitanju magelani i nisam mogao da izdržim. Kad god sam zavirio u gnezdo ženka bi naglo izlettela, očigledno da je želela potpuni mir. Čim bi ženka izletela, mužjak ju je bez razmišljanja napdao i terao da ponovo legne. Kada je snela peto jaje odlučio sam da više nema zavirivanja. Ženka je mirno i lepo ležala, mužjak je pevo, hranio ženkicu i tako spareni i zaljubljeni par, nakon trinaest dana ležanja, na svet je došlo pet malih magelana. Moje zadovoljstvo je bilo zamagljeno slikom uznemirene zenke. Prvog dana je suviše brzo napuštala gnezdo ,ali je ipak hranila svoje ptiće. Svako napuštanje gnezda se završavalo bučnom svađom sa mužjakom... Nemajući iskustvo sa magelanima, tešio sam se da možda tako treba. Uskoro je došlo i prvo razočarenje. Svih pet malih goluždravih ptića sam našao na podu boksa, razbacanih na sve strane. Nisu pokazivali znake života, a na dva ptića sam video da su bili kjucani od roditelja. To sam i ranije gledao – iskljuvane i krvave nožice na ptićima, jer su ih roditelji pokušavali da ih podignu i vrate u gnezdu vukući ih za noge. Zašto su in izbacili, šta se je dogodilo nikad neću saznati. Decenijsko iskustvo u odgajanju i razmnožavanju raznih ptica mi je govorilo da ptice nisu krive, negde sam ja pogrešio. Ali gde? Dali je greška u hrani za vreme ležanja jer sam produžio da ih hranim kao u pripremnom periodu. To nikad ne radim sa drugim pticama. Ovoga puta jesam. Premnogo sam zavirivao u gnezdu, možda je to? U to vreme, nakon ugibanja mladih je izgorela i neonka u boksu i da ih ne bi uznemiravao odlučio sam da nemenjam sijalicu. Sada su bili sa prigušenijim i bez direktnog svetla u boksu. Možda ih je iritiralo direktno svetlo? Možda sam trebao mužjaka odvojiti, ali sam ipak znao da samo u paru mogu da podignu mlade, a i ko zna kako bi se ponašala ženkica sama u boksu? Ali dobro... Šta je, tu je i idemo dalje, govorio sam sebi, biće i drugi put. I stvarno, taj drugi put bio je pravi pogodak. Nisam ništa dirao što se tiče gnezda, jer su ga magelani vrlo brzo očistili, doterali i spremili za nov pokušaj. Radovalo me je, što su obe ptice bile u dobroj kondiciji, pogotovu mužjak, jer se i dalje ponašao kao i u prvom pokušaju, bio je maksimalno angažovan i dalje zatreskan do bessvesti. Samo posle deset dana od nesrećnog gubitka prvih mladih, ženka je počela ponovo da nosi jaja. Hranio sam ih kao i prvi put, semenje, meka hrana, brašnarski mali crvići. Ovog puta sam mekoj hrani dodavao “brašno” koje sam pravim od isušenih skakavaca, drugih bubica I dafnija (sve to dobro osušeno sameljem u mlin za kafu). Nisam primetio da su nešto posebno bili oduševljeni, ali su jajčanu hranu sa tim bubljim brašnom jeli...
I drugom gnezdu su imali pet jaja. Ovog puta nisam nijednom zavirio. Ženka je bila mnogo mirnija i skoro da nije izlazila iz gnezda. Mužjak je uporno hranio. Ponekad je noću bio do ženkice i kao da su zajedno ležali. Ali je samo ženka ležala na jajima. Ovog puta nakon zaležavanja, iz hrane sam izbacio svu meku hranu, crviće... Dobijali su samo porciju kanarinske hrane. Nisu pokazivali znake nezadovoljstva i nisu po boksu lutali tražeći nešto drugo. S vremena na vreme sam im davao parče jabuke, šargarepe ili slično. Konzumirali su mnogo malo od toga... Ovog puta, nakon dvanaest dana primetio da nešto ženka čeprka po gnezdu. Držao sam se podalje od boksa i gnezda i sa distance posmtrao. Očigledno su se izlegli mladi, jer se lepo videlo da ženka “povraća”, hrani svoje mladunce. Ovog puta skoro nije napuštala gnezdo. Mužjak je stalno hranio. Bio je neumoran... Nakon drugog dana počeo sam da im dajem proklijali niger, nekoliko brašnarskih crvića i jajčanu hranu. Dodavao sam im po desetak isušenih mravljih jaja koja su vrlo rado jeli. Izdržao sam pet celih dana da ne pogledam u gnezdo. Onda sam odlučio da proverim šta se to tamo u gnezdu događa, a po potrošenoj hrani i ponašanju sam znao da moji srećni par magelana uspešno hrani mlade. Osim toga, mlade sam morao neosporno prstenovati. Tu nema izuzetaka, jer je ptica sa prstenom isto što i čovek sa ličnom kartom. Osećao sam da se neće nipta loše dogoditi, jer su roditelji bili vrlo povezani i požrtvovani sa mladima. Na moju sreću u gnezdu sam ugledao četiri ptića sa punim gušicama. Samo jedno je bilo prilično zakržlalo, nekako zgužvano. Njega sam odma otstranio iz gnezda, a druge ptiće prstenovao. Bojio sam se da ženka, eventualno pokuša da otsrani prstenove. Ove godine su prstenovi zlatno-žute boji, pa nisu tako uočljivi. Na svu sreću ženka je istog trenutka doletela, sasvim mirno pogledala, vrlo nežno legla na njih, ne obraćajući pažnju na nogice mladih i njiove prstenove. Treba imati i bar malo sreće u životu, ovom našem lepom ptičarskom. Eto, ja sam imao i iz dana u dan sam prisustvovao podizanju malih magelana, a samo pre nekolik mesece sve je to izgledalo samo želja... Roditelji su ih odlično hranili i sada je ženka sve češće išla po hranu i hranila ih. Ništa nije izostajao i mužjak. Produžio sam sa istom hranom i hranio ih ujutru i kasno popdne. Voće, povrće i zeleniš nisam davao, uostalom kao što nijednim pticama ne dajem dok ih roditelji hrane. Ptići su se brzo obukli u svoje prvo perje, ne baš tako lepo, kao što će im kasnije biti. Bili su maslinasto zeleni, ne razlikujući se međusobno. Nisam mogao ni da naslutim neku crnu naznaku da glavicama ptića, tražeći nekog mladog mužjaka. Sa osamnaest ‘ devetnaest dana ptići su prvi put izleteli iz gnezda. To nije bilo samo tako izletanje, nego pravi haos. Udarali su po žicama, padali sa grančica, krili se po ćoškovima. To me nije toliko plašilo, jer se slično dešava i sa mladim mozambiv+cima, pa i sa mladim guldovima kada prvi put izlete iz kućice. Roditelji su bili prilično uznemireni, pogotovu mužjak, koji je leteo od jednog do drugog ptića uz glasno dozivanje. Ostavio sam ih tako, jer sam znao da ako ih ja pokupim uplašiću ih i još više uznemiriti roditelje. A uostalom i da vratim male u gnezdo, iste sekunde bi ponovo izleteli. Zato nisam ništa ni preduzimao, već sam ih jednostavno ostavio. Predveče kada sam trebao da im dam hranu, na moje zadovoljstvo, ponovo su bili na okupu, u gnezdu pored svoje majke. Prvi izlet ptića nije bio baš najsrećniji, ali je zato narednih dana sve sigurniji, sve su više ostajali van gnezda, dok definitivno ga nisu napustili i više se nisu vraćali. Spavali su uvek na grančici, priljubljeni jedni uz druge, odmah do roditelja. Najvažnije je sada bilo da roditelji nastave sa hranenjem. Mladi su preko celog dana, vikom i cikom, trčali za roditeljima i iznuđivali hranenje. Bojio sam se da mužjak, koji je bio izvanredan otac, ponovo nepobesni u želji za novim parenjem. To se sve više odlagalo, što se pokazalo kao ključ uspeha za osamostaljivanjem mladih. Dugo, skoro četiri nedelje su uporni roditelji hranili svoje mlade i već učili da ljupte svoje seme. Meku hranu su lako uzimali i nekako halapljivo i nezgrapno gutali. Crviće nikako nsiu jelo sami. Mužjak je bio uporan i bukvalno, pored njihovih kjlunića pokazivao kako da oljušte semenje. Njegova upornost se isplatila i nakon mesec dana su mladi počeli da čeprkaju po semenu, pili su sami vodu, čak i pokušavali da brčkaju i kupaju. Sve je to i dalje budnim okom posmatrao tata magelan, a za to vreme, ženka je po treći put počela da popravlja gnezdo, vukući nove končiće i slamčice. Nisam menjao gnezdo, samo sam pomogao ženki, očistio sam ga dobro od zaostalog izmeta mladih, stavio malo Neopitroda kao prevetivu od vašiju i slično i ostavio da ga ponovo magelani urade po svome, verujuću u njihov instikt i veliki materinski nagon. Mužjaku nije trebalo ništa posebno pokazivati, bio je i dalje u dobroj kondiciji, mada se osećao umor od dugog i napornog hranenje mladih. Sada su počeli da mu smetaju svoji mladi, postao je ponovo agresivan, kao na početku, i prema ženkcici, ali i prema svojim mladim ptićima. To je bio znak da mlade treba odvojiti, pogotovu što su već sami počeli da se hrane. Ti prirodni instikti, priroda uopšte je toliko čudna, ali čudna verovatno samo za nas, jer kako da shvatimo da tako brižan i izvanredan otac, postaje tako agresivan za svoje mlade. Ali verovatno to je ključ uspeha za dalja pokoljenja... Mlade sam odvojio u veliku letelicu gde su se odlično snašli. Bili su zajedno sa desetak kanarinaca u istom vremenu izleženi. Nastavili su sa istom hranom, ali sada sve više orijentisani za semensku hranu. S vreme na vreme sam im davao i voće koje su dobro prihvatili. Ne znam dali u prirodi jedu tako maldi voće, ali ovde su verovatno videli i brzo naučili od maldih kanarinaca. Vreme je odmicalo i počeli su sa prvom promenom perja. Ušli su u period mitarenja. Već u to vreme dva mlada magelana su počeli sa cvrkutanjem, strofiranjem i sa svojom prvom pesmicom nagovestili da će od četiri mlada dva biti mužjaci. Na ppotvrdu nije se trebalo dugo čekati, jer kako je mitarenje išlo svojim tokom, tako su ta dva mužjaka postajali jarko žuti sa crnim glavama i vratom... A za to vreme dok su oni postajali pravi lepotani, njihovi su roditelji dobili tri nova mlada. Išlo je sve najbolji tokom. Sva tri mlada su izletela, roditelji su hranili svoju nezasitnu decu. Ali izgkeda da se je ponasan muškarčina i tata magelan umorio, savladao ga je umor... Ni ženkica nije više bila u takvom dobrom kondicionom stanju, iskrzanog perja, nekako nezainteresovana. I kraj se naslućuje, iako su ptići trčali, vikali i molili za hranom, sve su je manje dobijali da bi na kraju , treće gnežđenje ipak se završilo potpunim neuspehom. Sva tri mlada su uginula. Mužjak već nije ni pevao i onako umorni, ali ipak uspešni sa četiri mlada iz prvog gnezda počeli su da se mitare i završili su ovu sezonu. Ja sam zadovoljan jer imam četiri prelepih magelan cajzli... Dva mužjaka su postali pravi lepotani i u septembru sa završenim mitarenjem pevaju, šepure se u volijeri kao da su svesni svoje lepote, ali i moje naklonosti prema njima. Sada i oni, ali i ja, jedva čekamo da počnu izložbe...pa čuće se!
Tako naširoko i dugačko je bilo moje iskustvo ili moje muke sa magelanom. Kod nas ih ima malo i mali broj se legu. Ali možda će vam ovo sve pomoći da i vi dobijete svoje prve male magelane i da ih kod nas bude sve više. Ove ljupke, lepe ptice, divni pevači to i zaslužuju.

TEKST JE PREUZET SA INTERNETA OD MEĐUNARODNOG ORNITOLOŠKOG SUDIJE Dr.DRAGANA ČAMILOVIĆA

Od pre neki dan ovi lepotani krase moj pticarnik

Bravo Rasko svaka cast gde si ih nabavio lep par

Magelanci su iz Hrvatske od Dragutina i vrede svaki predjeni kilometar, ja sam prezadovoljen sa pticama i mogu ti reci da bolje i lepse ptice davno nisam pazario

Rasko kolko su stare te ptice jel je to on izveo ili ih on uvezao oddnekud sa zapada, posto su bile ako nije tajna?, Drle

opa, Rale se ponovio!!!
Nek je sa srecom!

Proslogodisnje su ptice lezene kod njega, maticni primerci su mu iz uvoza sa zapada, a cena...oko 100 e za par.
Hvala Stevo