MALINO KANARINCI!!!!!!

Interesuje me, koji se Malinovi u Srbiji naj vise uzgajaju i kakvo misljenje imate o njima???

Belgijski Malino, Holandski Malino.

Timbrado, puno nas pitas...

Pa mislim da pitanje nije toliko tesko, jer znam da se kod nas sto se tice
kanarinaca pesme, naj vise uzgajaju Malinovi. Ali ne znam koji vise od ova dva soja.

Da dodam, da Malino potice iz Belgije, a kasnije su Holandjani poceli sa uzgojem i malom
promenom pesme. Belgijski ima meksu i ugodniju pesmu, dok Holandski malo tvrdju i glasniju,
sa vise metalnim turama.

Mozda nije tesko, ali bar ja nemam pojma. Rado bih ti odgovorio.

Hvala grujo. Za italijanske malinove od tebe prvi put cujem. Ovde se o njima nista ne pominje.

Pozdrav grujo sve si ti to lepo opisao ali jos lepse bi bilo da si okacio i koju sliku od tvojih malino kanarinaca. Iz tvojih video klipova se vidi sta tvoje ptice pevaju, u svakom slucaju nastavi samo ovako aktivo u ucescu u radu ovog foruma pozdrav Drle

Pravilnik za ocenjivanje malino (Malinois Waterslager)
kanarinaca

1. Pesma malino kanarinca

1.1. Analiza pesme
1.2. Pozitivne ture
1.2.1. Klokkende Waterslag - klokot
1.2.2. Bollende Waterslag - brbot
1.2.3. Rollende Waterslag - žubor
1.2.4. Chor / Knorr - grlanje
1.2.5. Staaltonen - metalni zvuci
1.2.6. Fluiten - flauta
1.2.7. Woeten - zavijanje
1.2.8. Bellen - zvona
1.2.9. Belrol - praporci
1.2.10. Fluitrol - vrvor
1.2.11. Tjokken - čokot
1.2.12. Schokkel - kikot
1.2.13. Onvoorziene toer - nepredvi|ene, nove ture
1.3. Negativne ture
1.3.1. Ophal, Aspiration, Riet - aspiracija
1.3.2. Hoge spitse tonen - visoke, oštre ture
1.3.3. Snetter, Snitter - cvrkut
1.3.4. Neuzig - nosno pevanje
1.3.5. Tjip, tjep, tsiet - čivkanje
1.3.6. Tjap - čapkanje

2. Ocenjivanje

2.1.Osnove ocenjivanja
2.2.Bodovanje - ocenjivanje
2.2.1. Broj izvedenih tura
2.2.2. Vrednost pojedinih tura
2.2.3. Kvalitet pojedinih tura
2.2.4. Broj varijacija izvedenih tura
2.2.5. Negativne ture
2.2.6. Utisak
2.2.7. Sklad (harmonija) kolekcije
2.3. Ocenska lista

3. Tehnika ocenjivanja

3.1. Vreme ocenjivanja
3.2. Rad sudije


1. Pesma malino kanarinca

1.1. Analiza pesme

Pesma malino kanarinca sastoji se iz niza otpevanih tura, nasleđenih i naučenih pod uticajem okoline. Pesma malino kanarinca je nasledna, ali to ne znači da se određene ture ne mogu naučiti ili preuzeti od drugih ptica pevačica.
Ture se sastoje od slogova koji se redovno ponavljaju. Slogovi su sastavljeni od konsonanata i vokala. Razumljivo je da konsonanti i vokali mogu biti upotrebljeni kako pojedinačno tako i složeno (komponovano), tj.:

- pojedinačno: BO, LI, LU
- složeno: BLUI, BLUA.

Sve pozitivne ture su svrstane u tri kategorije:
a) ture vrlo vredne
b) ture vredne
c) ture manje vredne.
Vrlo vredne ture su:
- klokkende waterslag - klokot
- bollende waterslag - brbot
- staaltonen - metalni zvuci
- fluiten - flaute.
Vredne ture su:
- rollende waterslag - žubor
- chor / knor - grlanje
- woeten - zavijanje
- bellen - zvona
- belrol - praporci
- fluitrol - vrvor
- tjokken - ~okot.
Manje vredne ture su:
- schokkel - kikot
- onvoorziene toeren - nepredviđene ture.
Kao što ništa na ovom svetu nije savršeno, tako i malino kanarinci osim pozitivnih tura pevaju i negativne ture, ture koje remete sklad i lepotu pesme i kao takve, logično je, moraju biti sankcionisane oduzimanjem poena.


1.2. Pozitivne ture

1.2.1. Klokkende waterslag - klokot

Klokot je najmarkantnija,najdragocenija i najtraženija tura kod malinoa. Malo je ptica koje pevaju dobar klokot. Ova tura spada u složene ture, tj. sastoji se od dva tona - osnovnog tona i zvuka vode koji treba da dominira nad osnovnim tonom. Pozitivni faktori koji utiču na kvalitet ture su:
- kvalitet zvuka vode koja kloko}e
- izbor konsonanata i vokala
- dubina ture
- ritam udara
- pokret svakog udara.
Najčešće korišćeni suglasnici su VL, GL, BL, HL, i to na početku sloga, i suglasnik K ili još mekši G na kraju sloga. Unutrašnjost sloga uvek čine parovi samoglasnika UI ili OI. Samoglasnici AI i EI daju izvesnu tvrdoću ovoj turi pa ih treba izbegavati.
Varijacija je mnogo:

GLUIK - GLUIK - GLUIK …
BLUIK - BLUIK - BLUIK …
VLUIK - VLUIK - VLUIK …
HLUIK - HLUIK - HLUIK …
GLUIG - GLUIG - GLUIG …
GLOI - GLOI - GLOI …
VLOI - VLOI - VLOI …

Ton treba da bude dubok i prijatan. Podignuti ton ne odgovara - on para uši. Malinoi klokot pevaje u različitom tempu:polako,srednje brzo i brzo. Brzo otpevana tura je slaba i manje cenjena. Pri takvom pevanju ptica obično ne peva dva već samo jedan samoglasnik čime jako osiromašuje turu.Tada se klokot čuje otprilike kao:

GLU - GLU - GLU …
BLUK - BLUK - BLUK …

Slogovi treba da budu zapevani pojedinačno sa jasnim međusobnim razmakom. Takođe slogovi treba da su izvedeni polukružno, tj. početak i kraj sloga su viši, a sredina niža:

BLUIK - BLUIK - BLUIK …

Klokot je lepši i cenjeniji što je dublje i sporije otpevana fonetski se može uporediti sa krupnom kapi vode koja sa odjekivanjem pada u sud napunjen vodom.

1.2.2. Bollende Waterslag - brbot

Bolende je tura vrlo slična klokotu i takođe spada u vrlo vredne ture. Kao i klokot i bolende ima karakter složene ture, tj. sastoji se iz osnovnog tona u čijoj pozadini dominira zvuk vode.
Suglasnici koji se koriste u ovoj turi su B, V i H, i uvek su upotrebljeni samostalno, tj. bez suglasnika L koji je prisutan kod ispevavanja klokota. Od samoglasnika se koristi U i retko O.
Varijacije su slede}e:
BU - BU - BU …
VU - VU - VU …
HU - HU - HU …

Bolende je u praksi teško razlikovati od klokota iako se teoretski dosta razlikuju. Slogovi su otpevani okruglo i brže nego kod klokota. Kao što je već napomenuto suglasnik L se više ne čuje, a samoglasnik U je otpevan bez povezanosti sa samoglasnikom I.
Ton treba da bude tako|e dubok i blag. Udari su manje upadljivi i dolaze znatno br`e jedan za drugim.
Kanarinci pevaju bolende mnogo lakše od klokota, zato ga pevaju radije, češće i duže vremena.

1.2.3. Rollende Waterslag - `ubor

Rolende je treća vodena tura i najmanje je cenjena u odnosu na prethodne dve. I ovde je reč o složenoj turi, međutim više nije reč o udarnoj, već o kotrljajućoj turi. Tura je najsličnija žuborenju tekuće vode i brža je od obe do sada pomenute ,,vodene” ture.
Slogovi leže tako blizu jedan drugom da se takoreći prestižu ili prelaze jedan u drugi, a suglasnici se ponekad jedva čuju.
Najviše korišćeni suglasnici su L i V, a samoglasnici O i U. Samoglasnik A }e biti pogrešan. Varijacije su sledeće:

LULULULU …
VUVUVUVU …
LOLOLOLO …

Rolende se može interpretirati na dva načina i prethodno navedeni rolende se karakteriše kao žubor vode. Dosta je sličan bolendeu, ali je tempo pevanja dosta brži.
Druga varijanta rolendea je vrveći žubor vode. Slogovi su sastavljeni iz suglasnika B, D, G, L i obaveznog R, kao i samoglasnika U i O. Varijacija ima više:

BUR - BUR - BUR …
DUR - DUR - DUR …
GUR - GUR - GUR …

Ton je nešto manje dubok, a bilo kakva jačina je suvišna. Visok, tvrd i suv je pogrešan.

1.2.4. Chor / Knorr - grlanje

Hor i knor se u ocenskoj listi daju pod jednom zajedničkom ocenom iako se radi o dvema različitim turama koje imaju neke zajedničke tačke.
Hor je svrstan u vredne ture i za razliku od prethodnih tura reč je o prostoj (nema zvuka vode u pozadini) i isprekidanoj turi. Knor je takođe prosta tura interpretirana sa kotrljanjem.
Kao suglasnici se koriste H na početku i obavezno treperavo R na kraju sloga. Samoglasnici koji se upotrebljavaju su O i U, kao i A ili E, ali tada tura gubi na kvalitetu. Kombinacijom suglasnika i samoglasnika dobijamo:

HOR - HOR - HOR …
HUR - HUR - HUR …
Knor čine obavezno KN na početku sloga i još treperavije R na kraju. Treba napomenuti da turu sačinjava samo jedan slog sa kontinuiranim odjekom suglasnika R na njegovom kraju:

KNOR - R - R - R - R …
KNUR - R - R - R - R …

Hor i knor su ture koje treba da budu interpretirane duboko i čisto i obavezno zatvorenim kljunom. Otvaranjem kljuna osnovni ton se deformiše u tvrd i neprijatan glas.

1.2.5. Staaltonen - metalni zvuci

Stalton je tura svojstvena pesmi malino kanarinca i pored klokota i bolendea spada u najcenjenije ture. Svrstava se u proste isprekidane ture.
Suglasnici upotrebljeni kod ove ture su T ili TJ na početku, i NG ili NK na kraju svakog sloga. Samoglasnici koji dolaze do izražaja će biti O, U i I. Dobar stalton će prema tome biti:

TING - TING - TING …
TONG - TONG - TONG …
TOENG - TOENG - TOENG …

Vrlo dobar stalton je dat sa puno metalnog odjeka, sa naglašavanjem svakog udara. Malino peva stalton otvorenim kljunom sa jasnim razdvajanjem slogova.
Potrebno je naglasiti da postoji jedna varijanta staltona vrlo visoke vrednosti (minimalna kotacija od 7 poena), a to je TJONKS, međutim da bi se svrstao u tu varijantu stalton mora obavezno da počinje sa TJ i da se završava sa NK. Od samoglasnika treba da budu upotrebljeni O ili U.
Metalni zvuci se mogu interpretirati svakom visinom tona izuzev onom koja će remetiti vrednost ture. Varijacija visine u jednoj te istoj turi može samo da poveća vrednost ture.

1.2.6. Fluiten - flaute

Flauta je svrstana u vrlo vredne ture i spada u prosto isprekidane ture. Svaki malino kanarinac peva flautu i broj varijanti je takoreći neograničen.
Upotrebljeni suglasnici su D, T, S, Z, TS i to na po~etku sloga i T na kraju
sloga, a samoglasnici U ili O, tako da dobijamo sledeće varijante:

DU - DU - DU …
TU - TU - TU …
TUT - TUT - TUT …

Flauta je tura vrlo različito interpretirana, često u sprezi sa drugim turama
naročito klokotom. Tada se flauta čuje kao:

BLUI - BLUI - BLUI …
GLUI - GLUI - GLUI …

Upotreba drugih samoglasnika kao {to su I, E i A nije poželjna i vodi ka
čitavom nizu dobro poznatih negativnih tura.
Potrebno je pomenuti i varijantu flauta vrlo visoke vrednosti (minimalna kotacija od 7 poena), a to su sut-e (SOUTES). Ova varijanta izvodi se sa suglasnikom S (Z) na početku i T na kraju sloga, tj.:

SUT - SUT - SUT …
ZUT - ZUT - ZUT …

Kvalitetne flaute su otpevane zatvorenim kljunom, duboko i čisto. Visok
ton vodi ka negativnim turama.

1.2.7. Woeten - zavijanje

Vuten je tura praktično nestala iz repertoara malino kanarinca. Međutim
pošto je reč o veoma lepoj turi, ona se još uvek nalazi na ocenskoj listi, u nadi da će nekome od odgajivača uspeti da je vrati.
što se tiče interpretacije ove ture nema dvoumljenja, tj. onako kako je mi izgovaramo tako je malino kanarinci pevaju:

VUT - VUT - VUT …

Tura se može uporediti kao zavijanje brodske sirene broda koji luta u magli. Kanarinci su ovu turu pevali čisto, duboko i u laganom tempu, sa dugim U između samoglasnika V i T.

1.2.8. Bellen - zvona

Kao što se iz naziva ture vidi to je tura koja podseća na zvonjenje zvona. Slogovi su sastavljeni od suglasnika L na početku i samoglasnika I ili U, a pojavljuju se i suglasnici NG na kraju sloga. Tako dobijamo varijante:

LILILILI …
LULULU …
LINGLINGLING …
LUNGLUNGLUNG …
LIUNGLIUNGLIUNG …
Kvalitet ture zavisiće u prvom redu od izbora suglasnika i samoglasnika, zatim od dubine i tempa pevanja, kao i čistoće zvona.


1.2.9. Belrol - praporci

Belrol je tura koja se može uporediti sa zvonjenjem električnog zvona ili telefonskog aparata.
Slogovi su sastavljeni od suglasnika R i samoglasnika I, O i U.Moguće varijante bi bile:

RIRIRIRI …
RURURU …
RORORO …

Suglasnik nesme da preovladava, a slogovi su tako blizu da se skoro prestižu. Tura se peva sa zatvorenim kljunom, a da bi se dobio (poželjan) metalni prizvuk ptica mora ovlaž da otvori kljun. Ispevavanje belrola sa otvorenim kljunom bitno kvari lepotu ture: suglasnik R je u tom slučaju vrlo tvrd i suv, a može se potkrasti i suglasnik S koji je nepoželjan tako da tura liči na kreštanje.

1.2.10. Fluitrol - vrvor

Fluitrol nije ni{ta drugo nego flaute koje leže jedna za drugom vrlo ubrzanim tempom. Najcenjenije su sa suglasnicima D i T na početku sloga i samoglasnicima U i O, tako da dobijamo:

DUDUDUDU …
TUTUTUTU …
DODODODO …

Upotreba suglasnika S, SJ i TS nije po`eljna. Doga|a se da ptica peva fluitrol sa samoglasnicima I i E, i tada je fluitrol ocenjen kao slab, nejasan i ispevan izrazito nosno. Najbolje ispevan fluitrol je talasasto izveden i to obavezno zatvorenim kljunom.

1.2.11. Tjokken - čokot

Tjoken je tura koju je teško zameniti sa bilo kojom drugom turom. U tom smislu teško je dati i verodostojno upoređenje. Kako ga mi izgovaramo tako ga ispevava i malino kanarinac.
Suglasnici korišćeni na početku sloga su TJ, a K na kraju, dok }e samoglasnik biti O, tako da dobijamo:

TJOK - TJOK - TJOK …

Osim klasičnog tjokena, kanarinci pevaju i Tjokenroll koji se međutim ocenjuje samo kao varijanta Tjoken-a i to ispevan na kružni, neprekidan način, tj.:

TJOKTJOKTJOKTJOK …

Dobar tjoken je ispevan duboko, tvrdo, jasno i sa blagim metalnim prizvukom.
Upotreba suglasnika SJ na po~etku i G na kraju sloga, kao i samoglasnika A, I, E ili U smanjuju vrednost ove ture.

1.2.12. Schokkel - kikot

Ovo je tura svrstana u manje vredne ture i kod malino kanarinaca se vrlo retko ~uje. Ima karakter proste isprekidane ture.
Suglasnici koji dolaze u obzir su H, B, L i G, a samoglasnici }e u prvom redu biti U, I i O. Na taj na~in dobijamo mogu}e varijante:

HU - HU - HU …
HO - HO - HO ...
HI - HI - HI …
LU - LU - LU …
BU - BU - BU …

Ukoliko je kikot izveden sa laganim vodenim prizvukom tada govorimo o takozvanom Waterschokkel-u koji se tako|e vrlo retko ~uje kod malino kanarinaca.
Kikot je tura sa jasno izdvojenim slogovima koji se prate talasasto. Ukoliko je kikot ispevan sa samoglasnicima A ili E on tada gubi na lepoti, ~ak naginje ka negativnim turama.

1.2.13. Onvoorziene toer - nepredvi|ene ture

Sve ture koje do sada nisu razmatrane po pravilu bi trebalo svrstati u nepredvi|ene, nove ture. Na taj na~in je ostavljena sloboda rada odgajiva~ima. Me|utim nove ture se retko pojavljuju i to uglavnom traje sezonu ili dve, {to zna~i da je re~ o genetski nestabilnim turama.
Propagatori novih tura su naj~e{}e mladi odgajiva~i koji jo{ nisu upoznali svu lepotu i mogu}e varijante ve} nabrojanih pozitivnih tura.
Sudije se retko odlu~uju da daju poene u rubriku za nove ture, {to je u neku ruku i znak da se pesma malino kanarinca prili~no stabilizovala i ustalila. U slu~aju da se stvarno pojavi nova tura sudija bi trebalo da uz ocensku listu prilo`i i detaljan opis ture, a sve to za dobrobit malino kanarinca kao rase.
Maksimalan broj poena za nove ture nije odre|en, ali je razumljivo da netreba preterivati i da ne treba prema{iti kotaciju od 3 (tri) poena.
U slede}oj tabeli je dat pregled tura malino kanarinca sa upotrebljenim vokalima i konsonantima, kao i fonetskom interpretacijom:






Naziv ture Vokali Konsonanti Fonetska interpretacija
Klokkende Waterslag UI, OI, O VL, GL, BL,HL GLUIK, BLUIK, VLUIK, HLUIK, GLOI, VLOI …
Bollende waterslag U, O B, V, H BO, VU, HU …
Rollende Waterslag O, U L, V, B, D, G, L,R LU, VU, LO, BUR, DUR, GUR…
Chor/Knorr O, U, A, E KN, K, H, R KNOR-R-R …, KNUR-R-R …
HOR, HUR …
Staaltonen O, U, I T, TJ, NK, NG TING, TONG, TOENG, TJONK…
Fluiten U, O D, T, S, Z, TS DU, TU, TUT, BLUI, GLUI, SUT, ZUT…
Woeten U V, T VUT - VUT - VUT …
Bellen I, U L, NG LI, LU ,LING, LUNG, LIUNG …
Belrol I, O, U R RI, RU, RO …
Fluitrol U, O D, T DUDUDU…, TUTUTU …, DODODO …
Tjokken O, U, A, E TJ,K TJOK, TJUK …, TJOKTJOKTJOK…
Schokkel U, I, O H, B, L, G HU, HO, HI, LU, BU …
1.3. Negativne ture

1.3.1. Ophal, Aspiration, Riet - aspiracija

Normalno je da malino kanarinac udahne vazduh i dok peva ,,izduvava” ga napolje. Me|utim de{ava se da neka ptica "`uri" pa udahuje vazduh ba{ za vreme pevanja. Ukoliko to u~ini brzo, grubo,pa i otvorenim kljunom dobijeni ton je veoma ru`an i mora se sankcionisati. Bla`i oblici aspiriranja se toleri{u kao nu`no zlo kod veoma vrednih peva~a.

1.3.2. Hoge spitse tonen - visoke,o{tre ture

Visoki, o{tri tonovi se ispoljavaju u mnogim turama. Te{ko je dati verodostojno upore|enje za svaki tipi~an slu~aj, ali osnovne karakteristike su:
- veoma visok ton
- suglasnici i samoglasnici upotrebljeni vrlo grubo
- zvuk neprijatan i para u{i.
Sudija ka`njava pticu koja ispevava visoke ture oduzimanjem od 1 do 3 boda od ukupnog broja bodova, a na ocenskoj listi upisuje primedbu.

1.3.3. Snetter, snitter - cvrkut

To su pogre{ne ture koje se ~uju kao:

SI - SI - SI …
TSI - TSI - TSI …
ZIT - ZIT - ZIT …
SIT - SIT - SIT …
TSE - TSE - TSE …
TJE - TJE - THE …

Karakteristike ovih tura su:
- nedostatak svake muzi~ke dra`i
- suv i dosadan ton
- upotreba suglasnika i samoglasnika S, SN i E otpevanih ,,tvrdo”.
Kao i prethodno navedene negativne ture i ove ture se ka`njavaju oduzimanjem od 1 do 3 poena od ukupnog broja osvojenih poena.

1.3.4. Neuzig - nosno pevanje

Ovaj oblik pevanja,tj. pevanje kroz nos se mo`e sresti kod ve}ine poznatih (pozitivnih) tura. Glavna odlika ovakvog na~ina pevanja je izrazito nosni zvuk.
Ako je nosni prizvuk jo{ podno{ljiv, za tako otpevanu turu se daje manji broj poena, dok u protivnom izrazito nosno pevanje se sankcioni{e oduzimanjem od 1 do 3 poena od ukupnog broja osvojenih poena.

1.3.5. Tjip, tjep, tsiet - ~ivkanje

Sve ove ture izvode se ba{ onako kako su i zapisane. Karakteri{u ih upotreba vrlo tvrdih suglasnika i samoglasnika, kao i neprijatan ton koji para u{i.
Ptica koja ispevava ove ture ka`njava se oduzimanjem od 1 do 3 poena od ukupnog broja poena.

1.3.6. Tjap - ~apkanje

Jo{ jedna tura koju ptica ispevava ba{ onako kako je i zapisana:

TJAP - TJAP - TJAP …

Za razliku od ostalih negativnih tura ~apka je toliko prijem~iva da je za nju predvi|ena diskfalifikacija. Zbog toga sudija ne samo da diskfalifikuje pticu koja peva ~apku ve} obavezno i udaljuje pticu iz prostorije gde su sme{teni malinoi.



Naziv ture Vokali Konsonanti Fonetska interpretacija
Ophal, aspiration, riet RIE-T …
Hoge spitse tonen I, IE, U S, SI, TS, R
Snetter, snitter I, E, IE S, TS, Z, T, TJ SI …, TSI …, ZIET …, THE …, TSE …
Neuzig
Tjip, tjep, tsiet TJIP …, TJEP …, SJIP …, TSEP …, TSIET …
Tjap - diskfalifikacija TJAP …

2. Ocenjivanje

2.1. Osnove ocenjivanja

Ocenjivanje malino kanarinaca je bazirano na bodovnom sistemu. Gornja granica nije odre|ena, a donja iznosi 60 poena. Ptica koja ne dobije ni taj minimalni broj poena na ocenskoj listi dobija ,,OV” {to zna~i da ne zadovoljava ni minimum zahteva o kvalitetnom pevanju. Ukoliko ptica uop{te ne zapeva za vreme ocenjivanja u ocensku listu se upisuje ,,NC”.

2.2. Bodovanje - su|enje

Su|enje (ocenjivanje) je ~in kojim se odre|uje vrednost pesme malino kanarinca izra`ena u poenima. Ukupan broj poena zavisi od:

- broja izvedenih tura
- vrednosti pojedinih tura
- kvaliteta pojedinih tura
- broja varijanti ispevanih tura
- mogu}ih negativnih tura
- utiska koji ostavlja pesma u celini
- harmonije kolekcije.

2.2.1. Broj izvedenih tura

Po pravilu najve}i broj poena dobi}e ptica koja bude otpevala najve}i broj razli~itih tura. Ali nije uvek tako, po{to obi~no brojnost tura umanjuje kvalitet izvedenih tura. Iz tog razloga uvek treba te`iti kvalitetu, a zatim kvantitetu izvedenih tura.

2.2.2. Vrednost pojedinih tura

Kao {to je ve} re~eno sve pozitivne ture su svrstane u tri grupe, i to:

a) veoma vredne ture:
- klokkende waterslag - klokot do 12 poena
- bollende waterslag - brbot do 9 poena
- staaltonen - metalni zvuci do 9 poena
- fluiten - flaute do 9 poena
b) vredne ture:
- rollende waterslag - `ubor do 6 poena
- chor /knorr - grlanje do 6 poena
- woeten - zavijanje do 6 poena
- bellen - zvona do 6 poena
- belrol - praporci do 6 poena
- fluitrol - vrvor do 6 poena
- tjokken - ~okot do 6 poena
c) manje vredne ture:
- schokkel - kikot do 3 poena
- onvoorziene toer - nepredvi|ene ture do 3 poena

2.2.3. Kvalitet pojedinih tura

Sve pozitivne ture mogu biti otpevane:
- vrlo dobro
- dobro
- slabo.
Na osnovu toga ptica }e dobiti:
- za slabu interpretaciju 1/3 maksimalnog broja poena
- za dobru interpretaciju 2/3 maksimalnog broja poena
- za vrlo dobru interpretaciju od 2/3 do maksimalnog broja poena.


Naziv ture Interpretacija
slaba dobra vrlo dobra
Klokkende waterslag 4 5-8 9-12
Bollende waterslag 3 4-6 7-9
Rollende waterslag 2 3-4 5-6
Chor / Knorr 2 3-4 5-6
Staaltonen 3 4-6 7-9
Fluiten 3 4-6 7-9
Woeten 2 3-4 5-6
Belen 2 3-4 5-6
Belrol 2 3-4 5-6
Fluitrol 2 3-4 5-6
Tjokken 2 3-4 5-6
Schokkel 1 2 3


Iz navedene tabele se vidi da tre}ina maksimalnog broja poena predstavlja minimalni broj poena koji ptica dobija za izvedenu turu. Pri odre|ivanju kvaliteta pojedinih tura po navedenim grupama potrebno je voditi ra~una o slede}em:

- dubina ture, tj. visina interpretacije. Razli~ite ture imaju razli~ite zahteve u pogledu dubine. Klokot je cenjeniji {to je dublje zapevan, a metalni zvuci su utoliko lep{i {to su vi{lje zapevani.
- tempo pevanja je ne{to na {ta se mora posebno obratiti pa`nja. Tempo pevanja (brzina kojom su zapevani slogovi pojedinih tura) je ~esto odlu~uju}i faktor za klasifikaciju ture. Tako|e je potrebno i ovde voditi ra~una o razli~itim zahtevima za razli~ite ture.
- boja glasa je vrlo bitan elemenat pri ocenjivanju kvaliteta pevanja. Iako dosta malinoa dobru boju glasa ima malo ptica, pa zbog toga sudija mora lepu boju glasa nagraditi.
- ~isto}a interpretacije slogova i pojedinih tura je va`an element pri ocenjivanju. Malinoi ~esto pevaju slogove i ture u takvim sklopovima i takvom tempu da je sudiji te{ko odrediti o kojoj se turi radi. To se naj~e{}e de{ava izme|u vodenih tura me|usobno i izme|u vodenih tura i flauta (konkretno izme|u klokota i flauta). U tim slu~ajevima sudija napi{e ocenu na red izme|u tura koje se pevaju ,,dvospevno” ili ako to nije mogu}e to nazna~i posebno kod preovla|uju}e ture. Pravilo je da se u takvim slu~ajevima ocenjuje slabija tura, a da se pri tome daje vi{a ocena, zavisno od lepote ture.
- na~in pevanja. Sudija mora voditi ra~una o na~inu dr`anja kljuna. Malino kanarinci pevaju sa zatvorenim kljunom sve ture osim metalnih melodija koje bolje zvu~e ukoliko su otpevane sa otvorenim kljunom. Dozvoljava se poluotvoren kljun kod praporaca, ali to svakako umanjuje vrednost ture. Na kvalitet pevanja uti~e i pevanje kroz nos (nosno pevanje), kao i uvla~enje vazduha za vreme pevanja (aspiriranje). Sudija mora voditi ra~una o tome, te takav na~in pevanja vrednuje sa manjim brojem poena (po potrebi ~ak i kazni odre|enim brojem negativnih poena), a obavezno to i naglasi na ocenskoj listi.

2.2.4. Broj varijanti ispevanih tura

Malinoi ~esto istu turu pevaju na vi{e razli~itih na~ina. Sudija uvek nagra|uje najbolje otpevanu turu. Ako su i ostale varijante bile dobre tada nagra|uje pticu sa dodatnim bodom ili dva boda zarad lepote i raznovrsnosti pevanja.

2.2.5. Negativne ture

Pored pozitivnih tura malino kanarinci pevaju i negativne ture ili pozitivne ture ispevavaju na lo{ na~in. Logi~no je da za negativne ture ne dodajemo ve} oduzimamo poene i to od ukupnog (pomno`enog sa faktorom 3) broja poena oduzmemo od 1 do 3 poena (bez mno`enja sa faktorom 3). Ptica koja peva ~apku se diskfalifikuje, a obavezno se i odstranjuje iz prostorije gde su sme{teni malino kanarinci za vreme odr`avanja takmi~enja (ocenjivanja).

2.2.6. Utisak

Utisak nije ni{ta drugo do op{ti utisak koji na slu{aoca ostavlja pesma u celini. Na utisak jo{ uti~u i boja glasa i tonska slika. Tonska slika ukazuje na harmoni~no povezivanje tura i adekvatnu du`inu slogova i tura. Nije dovoljno samo prikazati ture. Potrebno je ostvariti sklad izme|u razli~itih tura i na taj na~in dobiti pesmu u pravom smislu re~i. Neke ptice pevaju dobre ture u sasvim haoti~nom redosledu, bez ikakvog reda, pa je sasvim razumljivo da skladnu i lepo sre|enu pesmu treba dodatno nagraditi sa 1,2 ili 3 boda. Bodovi se upisuju u rubriku utisak. Dodatni pokazatelji koje bi trebalo uva`avati pri dodeljivanju ovih poena su slede}i:

1 poen: za ukupan broj poena od najmanje 99 i otpevane klokkende w., bollende w., staaltonen i fluiten

2 poena: za minimalno osvojen broj poena:
klokkende w. 6 poena
bollende w. 4 poena
staaltonen 4 poena
fluiten 4 poena

3 poena: za minimalno osvojen broj poena:
klokkende w. 7 poena
bollende w. 5 poena
staaltonen 5 poena
fluiten 5 poena

2.2.7. Sklad-harmonija (stamharmonie) kolekcije

Ranije smo govorili o harmoniji pesme same ptice, a ovde je re~ o harmoniji kolekcije, harmoniji ~etiri ptice. Potpunu harmoniju je te{ko posti}i, a obi~no se posti`e sa pticama istog porekla-bra}om. Sudija nagra|uje onu kolekciju koja ture peva u potpunom sazvu~ju, istom pravcu, istom bojom i istim tonom.
Za harmoniju kolekcije dodeljuje se od 1 do 3 boda (bez mno`enja sa tri) i to:
- za zadovoljavaju}u harmoniju kolekcije 1 poen
- za dobru harmoniju kolekcije 2 poen
- za veoma dobru harmoniju kolekcije 3 poena.

Poeni dobijeni za harmoniju kolekcije su poeni ste~eni zaslugom odgajiva~a.

2.3. Ocenska lista

Ocenska lista je propisana pravilima COM-a i sadr`i pored op{tih podataka o odgajiva~u i ptici sve ture na flamanskom i nacionalnom jeziku sa ispisanim maksimalnim brojem poena za svaku pojedinu turu. U prilogu je prikazan izgled ocenske liste u Belgiji (za obe Federacije: KBFK i KNBB).

3. Tehnika ocenjivanja


3.1. Vreme ocenjivanja

Zbog biolo{kog ritma malino kanarinaca, ocenjivanje se vr{i u periodu od novembra jedne do februara naredne godine. Prostorija u kojoj su sme{teni kanarinci je ve{ta~ki osvetljena sa temperaturom od 20-22C. Rastojanje izme|u ptica i sudije je od 1.20-1.50 metara.
Sudija ocenjuje jednu kolekciju 30 minuta. U slu~aju da ima mnogo ptica na ocenjivanju ocenjivanje mo`e biti skra}eno na 20 minuta. Ptica koja ne po~ne da peva ni posle 10 minuta se diskfalifikuje.


3.2. Rad sudije


Prilikom ocenjivanja sudija najpre zapi{e broj kaveza i izvr{i vizuelni pregled ptice (utvrdi fizi~ke aspekte standarda kanarinca: du`inu od 16.5-17 cm, boju perja koja treba da je slamnato `ute do zlatno `ute boje sa mogu}im melaninskim flekama, ali takvim da `uta boja mora da preovladava, glavu koja mora biti srazmerno mala, vrat duga~ak i tanji, o~i tamne i sjajne i polo`aj tela za vreme pevanja naget pod uglom od 30 u odnosu na zami{ljenu ravan; utvrdi zdravstveno stanje ptice). Zatim sudija pa`ljivo slu{a pticu i registruje ture, i to najpre vodene ture i metalne zvuke, a potom i ostale. Istovremeno sudija vrednuje pojedine ture. Na osnovu svojih bele{ki posle isteka predvi|enog vremena za ocenjivanj unosi u ocensku listu ocenu pojedinih tura, vr{i sabiranje, te pomno`i zbir sa tri. Od ukupnog broja pozitivnih poena oduzima eventualne negativne poene i vr{i kona~no sabiranje. Ako je re~ o kolekciji dodaje ukupnom zbiru od ~etri ptice i poene za harmoniju kolekcije, potpisuje ocensku listu i predaje je takmi~arskoj komisiji.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Autor: Željko Aleksić , međunarodni sudija za malino kanarince

Tekst je preuzet sa interneta

ima li ko mozaike?
interesuje me cena njih
?

zna li ko kakvi su mladi izmedju mozaik muzjaka i slavujarke
zenke?

RADEKG83 ::

zna li ko kakvi su mladi izmedju mozaik muzjaka i slavujarke
zenke?

Ovde se radi o dve totalno razlicite ptice. Kanarinci boje i pesme. Da bih dobio ptice od kvaliteta, moras pariti ono sto treba da se upari, sto se tice boje. A sto se tice pesme, poznato je da su crveni kanarinci naj losiji pevaci i prema tome ih nema kod ni jedne vrste pevaca. Ima ih u svim bojama, ali crvenu ne smeju imati ni malo. A pesma im takodjer ne moze biti kvalitetna.

E, jedino ako mislis nesto da eksperimentises, pokusaj pa ces na kraju videti sta si dobio. Ja smatram da tu nece biti kvaliteta ni od boje ni od pesme.