BUHARSKOG DOBOSARA!......

POREKLO BUHARSKOG DOBOSARA



Drevni grad Buhara - istorijsko jezgro (Uzbekistan) - Grad iz koga je potekao Buharski dobosar





Buharski dobosari predstavljaju jednu vrlo staru rasu golubova koja je nasla odusevljene pristalice sirom sveta. No, bez obzira na to buhar nikada nece postati ,,svetski golub,,. Razlog treba traziti u cinjenici sto su ovi golubovi odgojeni sa nekim previse naglasenim ukrasima na telu. Njihovo ime je izvedeno od grada Buhare iz jugozapadnog dela Rusije. Nije sasvim jasno da li su ih stvorili tamosnji odgajivaci ili buhar potice iz Persije, i da je tu bio samo oplemenjen. Kao sto tesko mozemo pratiti komplikovanu i zapetljanu istoriju golubova buhara, buduci da su ih stari pisci nazivali najrazlicitijim imenima, isto tako postoje protiv recni podatci i o prvim unosenjima buharskih dobosara u Evropu. S tim u vezi mozemo procitati kod dr.Lavallea(1905.) da su buharske dobosare prvi uvezli u Nemacku ruski trgovci. Ustvari, ovi su golubovi trebali zavrsiti u Engleskoj, ali su zbog visoke cene(200 do 300 maraka) ostali u Nemackoj. Jedan od prvih odgajivaca je bio poznati bastovan Meyer. Dalje dr. Lavalle je zapisao i sledece: ,,Domovina buharskog dobosara je jugozapadni deo Azije, narocito podrucje oko Buhare. Odatle je preko juzne Rusije donesen u zapadnu Evropu gde je zbog svoje lepe forme i savrseno oblikovanog perja nasao brojne obozavatelje koji su se posvetili odgajanju ciste rase. Tesko da su u tome sasvim uspeli, jer danasnji buhari znatno odstupaju od starijih opisa,,. Kod Urigena (1906.) mozemo procitati: ,,Buharski dobosari su u leto 1872. godine preko ruskog trgovca Stadera iz Moskve dospeli u Berlin (49 primeraka), a kupili su ih tadasnji predsednik `Cyprie`direktor Bofinus, bastovan Meyer i neki drugi clanovi udruzenja (cena po paru penjala se i do 300 maraka),,. Prema Stendelu (1897.) buharski dobosari su trebali doci u Berlin jos 1860 godine, ali nisu imali prolaznost zbog visoke cene. Horst Marks (1976.) navodi da su najverovatnije prvi buharski dobosari dosli u Nemacku oko 1840. godine. Furer opisuje u novinama Korthsche Yeitung (1858) ruske bubnjare kao golubove sa tri cola dugackim orlovim perima i dvanaest cola dugim gacama, najduzim i najguscim sto ih uopste mozemo sresti kod golubova. prema jednom clanu iz Columije iz 1879. godine, prisustvo ruskih bubnjara seze okruglo 50 godina unazad (dakle odprilike od 1830.godine), s tim da su buharski dobosari dospeli tek u novije vreme u Evropu iz azijatske Rusije. Teziste se tada najvise stavljalo na savrsenoscu cube i ovratnika. Nadalje je o njima pisalo: ,,Trazeni su retko i malo, jer im je cena previsoka. Buhari mogu biti crni, smedji, beli, crno belo pegavi, a uvek im je oko biserno,,. Mathias holler (1963.) je naisao u starim spisima iz srednje Azije, na buhare koji su poznati vise stotina godina, a odlikovala ih je osobina privrzenosti i dugo oglasavanje(dobovanje). Moramo prihvatiti cinjenicu da su svi danas poznati buhari nastali ukrstanjem pravih buhara sa ruskim dobosarima. Plemenit golub buharski dobosar postavlja trisak neobicno cistim tipom. Debeljuskast, snazan buharski tip odlikuju naglasene tri osobine: Visina, sirina i dubina. Buharski dobosari su najveci u porodici dobosara. Ne zna se tacno da li je ovaj golub jos 1870. godine posedovao lep ukras na glavi, jaku punocu perja i dugacke gace. Medjutim, izvesno je da je ovaj golub vec tad imao poklonika koji su mu se divili i koji su se i dusom i svim sredstvima posvetili odgajanju ovog jedinstvenog goluba. Da nije tako, sigurno ga danas ne bi ni bilo. Buharski dobosar deluje fascinantno svojim spoljasnjim izgledom, cemu jos vise doprinosi njemu svojstveno mrmljajuce dobovanje.